Женидба с мора Хасан аге
Запросио с мора Хасан ага
Удовицу Недер беговицу:
„Ол' доћ' за ме, Недер беговице?
„Узећу ти Ала нејакога,
„Рани ћу те медом и шећером.“ 5
Превари се Недер беговица,
Она узе с мора Хасан агу.
Купи свате, оде по кадуну,
И кад дошли свати у кадуне,
Лијепо их када дочекала, 10
Угостила пивом и јестивом,
Па се када поче азурават',
Натовари девет тoвaр блага,
И понесе Ала нејакога.
Ал' да видиш с мора Хасан аге! 15
Он до каде коња догоњаше,
Па овако њојзи говораше:
„Остав' Ала, кићена кадуно!
„У менеје особљива мајка,
„Погубиће и мене и тебе.“ 20
Шути када, ништа не говори.
Кад су дошли к мору дебеломе,
Хасан ага коња разиграва,
До кадуне коња догоњаше,
И овако њојзи говораше: 25
„Остав' Ала, кићена кадуно!
„У мене је особљива мајка,
„Погубиће и мене и тебе.“
Она шути, ништа не говори.
Док су били у гору зелену, 30
Опет Хасан коња разиграва,
Исту ријеч кади проговара.
Када зове Усеина слугу:
„Усеине, моја вјерна слуго!
„0твори ми шопете сепете, 35
„Извади ми свилене гајтане
„И јошт ону свилену доламу.“
Усеин је каду послушао,
Па извади гајтан и доламу,
Леже Ала на зелену траву, 40
А покри га зеленом доламом,
Од гајтана исплела чадора,
Кад успупа вихар из планине,
Рећ'ће Але, да га љуља мајка;
Кад успада са неба росица, 45
Мниће Але, да му пјева мајка.
И одоше двору бијеломе.
Кад су прву ноћцу преноћили,
А свануло и грануло сунце,
Молила се Недер беговица, 50
Да је пушти, да у гору пође,
Да обиде Ала свога сина.
Молила га, и умолила се,
Па отиде, да обиде Ала,
Кад ли Ала звјeрaд растргнула, 55
Циче када као змија љута,
Мртва паде, више не устаде.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
