Женидба од Пирота Јанка
(Из Груже)
Везак везло тријест ђевојака,
У бијелу Сењу на крајину,
А на кули од Сења Ивана,
Међу њима сеја Иванова,
А на име Ружица ђевојка, 5
Везак везде, разговарале се:
Како која драгог задобила.
Ћути Ружа сеја Иванова,
Она ћути ништа неговори.
А њу пита тријест ђевојака: 10
„Ој Ружице наша другарице!
„Што ти ћутиш, ништа не говориш?
„Али си се, Ружо, понијела,
„Бе си бољег драгог задобила?
„Али си се братом. понијела, 15
„Твојим братом од Сења Иваном,
„Ђе ти брата сви сердаром вичу,
„Те ти ћутиш, ништа не говориш?"
Одговара Ружица ђевојка:
„Ој ђевојке, моје другарипе! 20
„Ја се нисам млада понијела,
„Што сам бољег драгог задобила;
„Нити сам се братом понијела,
„Мојим братом од Сења Иваном,
„Ђе ми брата сви сердаром вичу; 25
„Но ђевојке, моје другарице!
„Бог убио мог брата рођена,
„Мога брата од Сења Ивана!!
„О да Бог да мом брату Ивану,
„Што родио све се каменило, 30
„Што му мушко све камено било,
„А што женско, слијепо му било;
„Кад ме проси од Пирота Јанко,
„Не даде ме у Пирота града,
„За сокола од Пирота Јанка; 35
„Но ме даде братац у Удбину,
„У Удбину, у турску крајину,
„За Турчина стара ЋеиФ-агу,
„Што у глави ниђе зуба нема,
„А жута му до појаса брада, 40
„Ветар дува, те му браду љуља;
„Зато ћутим, ништа не говорим."
Ружа мисли, нико је не слуша,
„Ал’ то зачу љуба Иванова,
„Па отиде, Ивану казује: 45
„Ој Иване, драги господару!
„Везак везе тријест ђевојака,
„Е на нашој пребијелој кули,
„Међу њима твоја мила сеја,
„Твоја сеја Ружица ђевојка. 50
„Па те куне твоја сеја, Иво,
„Међу њених тријест другарица:
„„Бог убио мог брата Ивана!
„„Ој да Бог да мом брату Ивану
„„Што родио све се каменило, 55
„„Што му мушко, све камено било,
„„А што женско, слијепо му било:
„„Кад ме проси од Пирота Јанко,
„„Не даде ме у Пирота града,
„,3а сокола од Пирота Јанка; 60
„„Но ме даде братац у Удбину,
„„У Удбину у Турску крајину
„„За Турчина стара ЋеиФ-агу,
„„Што у глави ниђе зуба нема,
„„А жута му до појаса брада, 65
„„Ветар дува, те му браду љуља.““
„Зашто Иво, да од Бога вађеш!
„Што си сестри жао учинио?"
Кад то зачу од Сења Иване,
Одма пише двије ситне књиге. 70
Прву прати у турску Удбину,
У Удбину, у турску краину,
На кољену стару ЋеиФ-аги:
„Ој мој зете, стара ЋеиФ-аго!
„У суботу која прва дође, 75
„Хајде, аго, Сењу на крајину,
„И поведи хиљаду сватова,
„Па ти води моју милу сеју,
„Моју сеју Ружицу ђевојку;
„Ако не ћеш у суботу доћи, 80
„Хоће други одвести ђевојку."
Другу прати у Пирота града,
На кољено од Пирота Јанку;
„Ој мој зете, од Пирота Јанко!
„У суботу која прва дође; 85
„Хајде, Јанко, Сењу на крајину,
„И поведи пет стотин’ сватова,
„Те ти води моју милу сеју,
„Моју сеју Ружицу ђевојку!
„Ако не ћеш у суботу доћи, 90
„Хоће други одвести ђевојку."
Такве књиге Иван оправио.
Дан по данак док субота дође.
Кад је прва сванула субота,
Јоште није огријало сунце, 95
Ал’ ето ти стара ЋеиФ-аге,
Он доведе хиљаду сватова.
Лијепо их дочекао Иво.
Мало било, млого не трајало,
Ал’ ето ти од Пирота Јанко, 100
Он доведе пет’ стотин’ сватова.
Лијепо их дочекао Иво.
За готову софру потурао,
Па седоше, рујно вино пише,
У врх софре двије ђувегије: 105
Једно Јанко, друго ЋеиФ-ага.
Вино пише два бијела данка,
И дв’је тавне ноћи без престанка.
А кад треће јутро освануло,
К’ њима дође од Сења Иване, 110
Поднесе им од злата синију,
Па им Иван ’вако говорио:
„Чујете ли двије ђувегије!
„Ево вама од злата синије,
„Ви турајте до два обилежја, 115
„Обилежја, шта је воме драго,
„Да ја носим сестри на чардаке,
„Нека узме које њојзи драго.
„Чије Ружа узме обилежје,
„Ономе ће бити заручница.“ 120
А кад зачу стари ЋеиФ-ага,
Он повади од злата јабуву,
Уз јабуку хиљаду дуката,
Па их тури на синију златну:
„Ето Иво, Ружи обилежја.“ 125
Ал’ да видиш од Пирота Јанва,
Млого Јанко зађур на оџаку,
Нема Јанко од злата јабуку,
Нит’ имаде паре, ни динара;
Но повади зелену јабуку, 130
И одкиде пуце од доламе,
Па их тури на синију златну:
„Ето Иво, Ружи обилежја."
То Ивану врло мило било,
Оде Иван, однесе синију, 135
На синији до два обилежја.
Кад изиђе на чардак од куле,
Ружици је сеји говорио:
„Ето сејо до два обилежја,
„Бирај узми које тебе драго, 140
„Да не кунеш свог брата Ивана.“
Ружица се љуто преварила,
Она сави свилу и кадиФу,
Па не узе српско обилежје,
Узе Ружа турско обилежје, 145
Узе Ружа од злата јабуку,
Уз јабуку хиљаду дуката.
То Ивану још милије било,
Узе сестру за бијелу руку,
Па је сведе низ бијелу кулу, 150
Па је даде стару ЋеиФ-аги:
„Нај Турчине, Ружицу ђевојву!
„Води Ружу, честита ти била.“
То Турцима врло мило било,
Па се добрих дохватише коња, 155
Окренуше у турсву Удбину,
Одведоше Ружицу ђевојву.
Оста тужан Јанко без ђевојке.
Све мислио од Пирота Јанко,
Све мислио, на једно смислио, 160
Сватовима Јанво говорио:
„Моја браћо, пет стототина свата!
„Нам ђевојку Турци одведоше.
„То је нама покор и срамота.
„Без ђевојке у Пирот отићи. 165
„Боље нам је свима изгинути,
„Него срамно без ђевојке ићи;
„Него браћо, моји Пнроћани!
„Хајде одма коње појашите,
„Да трчимо друмом пријекијем, 170
„Д’ изађемо на Пролом планину,
„Код биљеге, гроба Смаилова,
„Онде ћемо претекнути Турке,
„И с Турцима заметнути кавгу,
„Од Турака отети ђевојку." 175
Сложно друштво Јанка послушало
Пироћани коње појашише,
Отрчаше друмом пријекијем.
Изиђоше на Пролом планину,
На биљегу гробу Смаилову, 180
На планини претекоше Турке.
А кад Јанко претекнуо Турке,
Иде Јанко од свата до свата,
Сватовима Јанко проговара:
„Моја броћо моји Пироћани! 185
„Ми смо овде претекнули Турке,
„Похватали за себе бусије,
„Сад ће на нас нагазити Турци;
„Него браћо, пет стотин’ сватова
„Ви не мојте пушке истурати, 190
„Док не пукне моја двогрлица.
„Од два грла од четири зрна,
„А кад пукне моја двогрлица
„Одма ваше пушке истурите,
„Па удрите сваки по Турчина; 195
„Више пушке пунити немојте,
„За бритке се сабље прихватите,
„Па у Турке јуриш учините."
И то друштво Јанка послушало.
Таман Јанко ухвати бусију, 200
Ал’ на Јанка нагазише Турци.
Најнапријед стари ЋеиФ-ага,
А за њиме хиљаду Турака
Међу њима Ружица ђевојка.
А кад Јанко, угледа ђевојку, 205
Скочи Јанко на ноге лагане,
Па окрете своју двогрлицу
Те он гађа стара ЂеиФ-агу.
Згодно гађа, згодније погађа,
На згодно га мјесто погодио, 210
У повије, међу очи двије,
У врх цика, те не пусти вика,
Мртав ага са ђогата паде.
Кад Јанкова пуче двогрлица
Одма пуче пет стотин’ пушака, 215
Мртвих паде пет стотин’ Турака.
Више пушке пунити не хтеше,
За бритке се сабље прихватише,
Оне друге Турке исјекоше,
И велики шићар шићарише. 220
Па одоше здраво и весело,
Ка Пироту граду бијеломе,
Одведоше Ружицу ђевојку.
Кад дођоше у Пирота града,
Свратише се у бијелу цркву, 225
Те вјенчаше од Пирота Јанка,
Са ђевојком лијепом Ружицом;
Свадбоваше три биједа дана,
Свадбоваше па се разиђоше.
А кад Јанко растури весеље, 230
На кољену ситну књигу пише,
А прати је Сењу на Крајину,
На кољено од Сења Ивану:
„О, мој шуро од Сења Иване!
„Када пођеш сеју походити, 235
„Твоју сеју лијепу Ружицу,
„Ти не иди у турску Удбину,
„Већ ти хајде у Пирота града,
„У Пирота од Пирота Јанку.
„Ту ћеш своју сеју походити." 240
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
