Женидба болана Јована

Разболе се болане Јоване
На постељи за девет година,
Под прстеном чека га девојка,
Чекала га за девет година,
Кад настала година десета,
Препроси је од Ердеља бане,
И одведе у Ердеља града.
Кад је била спрам Будима града,
Често с’ Јана на Будим окреће.
Ал’ беседи од Ердеља бане:
„Aо Јано, моја љубо верна,
Што се често на Будим окрећеш?
Није бољи Будим од Ердеља,
Нит’ је лепши Јован од менека.“ —
„Господару, од Ердеља бане,
Није бољи Будим од Ердеља,
Нит’ је лепши Јован од тебека,
Ал’ је Јова моја срећа прва.“
Одведе је у Ердеља града.
Кад је прошла годиница дана,
Преболео болани Јоване.
Он купује танану галију,
Угалији сваке трговине,
„По највише Сарајевска платна
И чистога неведичка злата,
Право иде под Ердеља града.
Па подвикну танко гласовито:
„Од како је Ердељ град постао
Није ваке трговине било:
По највише Сајевска платна
И чистога неведичка злата.“
Ал’ говори госпоја у двору:
„Господару, од Ердеља бане,
Нама ће се скоро чедо наћи,
Треба куму да дамо кошуљу.“ —
„Иди, Јано, па избирај платно.“
Оде Јана да избира платно,
За њом иду девет робињица,
Скуте носе, да се не уросе,
А рукаве, да бисер не круне,
Над њом с’ вије сив-зелен-соколе,
Шири крила, те јој прави хлада.
Кад ушета у галију Јана,
Макну оком Ишерлија Јова
На Лазара, старога возара,
А Лазаре на девет возара,
Крену шајку кроз сред мора сиња:
„Оди мени, ти си моја, Јано,
Ниси бану, њему си речена,
Већ си моја, мени си суђена.“

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 14-15.