Женидба бан-војводе Јанка
0001 Запросио бан-војвода Јанко
0002 На далеко лијепу ђевојку
0003 У Леђану граду латинскоме,
0004 Милу ћерцу од Леђана краља,
0005 Али му је лоша срећа била,
0006 То зачуо Ковчић Мурат-бего,
0007 Препроси му лијепу ђевојку,
0008 У брзо је свадбу углавио,
0009 А на брже свате сакупио:
0010 До неђеље дана бијелије.
0011 Кад то зачу лијепа ђевојка,
0012 Удари се руком по кољену:
0013 ”Авај, тече, до Бога мојега!
0014 ”За кога сам лице одгојила!
0015 Па довати перо и артију,
0016 Од образа крви наточила,
0017 И крваву књигу накитила,
0018 Те је шаље бан-војводи Јанку:
0019 ”Вјерениче, мој несуђењаче,
0020 ”Ал’ не чујеш, ал’ за ме не ајеш?
0021 ”Препроси ме Ковчић Мурат бего,
0022 ”Водиће ме у прву неђељу,
0023 ”Него брже сакупљај сватове
0024 ”По избору ђе је који бољи,
0025 ”Коме није жао погинути,
0026 ”Ко од рана јаукнути неће:
0027 ”Првијенца Рељу Бошњанина,
0028 ”Старог свата Краљевића Марка,
0029 ”А војводу Обилић Милоша,
0030 ”Два ђевера два Војиновића. ”
0031 Када зачу бан-војвода Јанко,
0032 Ону чита, другу брже пише,
0033 Пак је шаље Краљевићу Марку:
0034 ”Побратиме, Краљевићу Марко,
0035 ”Брже купи три стотин’ сватова,
0036 ”Бржај к’ мене, ако Бога знадеш,
0037 ”Други мене препроси ђевојку. ”
0038 Ону посла, а другу направља,
0039 Тер је шаље Рељи Бошњанину,
0040 Кити књигу ка што је и Марку,
0041 И Милошу, драги побратиме,
0042 Доведи ми два Војиновића,
0043 Трећу пише Обилић-Милошу:
0044 ”Мој Милошу, моја узданице,
0045 ”Сад помози, али већ никада,
0046 ”Сакупи ми три стотине свата,
0047 ”Бржај к мене, драги побратима,
0048 ”Други мене препроси ђевојку. ”
0049 Када књиге до’ше војводама,
0050 Сваки купи три стотине свата,
0051 Све по избор бирани Србаља,
0052 И развише свилене барјаке,
0053 Сваки води кићене сватове.
0054 На једанак свати приступише,
0055 На једанак за софром сједоше,
0056 А једанак пити започеше.
0057 Када су се натрошили вина,
0058 Отолен се свати подигоше;
0059 Дивно су се свати поредили.
0060 Најпрви је Реља Бошњанине,
0061 А за њиме Краљевићу Марко,
0062 А за Марком Обилић Милошу,
0063 За Милошем два Војиновића,
0064 Ондај Марко ријеч проговори:
0065 ”Побратиме, Реља Бошњанине,
0066 ”Ти ми ајде, побро, у најпрве.
0067 ”А ти побро, Обилић Милошу,
0068 ”Ти ме чувај с плећи од Турака. ”
0069 Отолен се даље упутише,
0070 Када до’ше пред Леђаном градом,
0071 Пред градом су пушке истурили,
0072 Опет пуне, а у град улазе.
0073 Лијепо их краље дочекао,
0074 За готову софру поставио,
0075 Придржа их за неђељу дана.
0076 Ондар викну један од Латина:
0077 ”Ој Бога ви, кићени сватови,
0078 ”Који су вам два ручни ђевера,
0079 ”Нека оба иду код ђевојке. ”
0080 То зачуше два Војиновића:
0081 ”Ми смо, рече, но камо ђевојка? ”
0082 Казаше им ђе стоји ђевојка,
0083 Отидоше њојзи у камари.
0084 Кад их виђе лијепа ђевојка,
0085 Троструке је сузе ударише:
0086 ”Авај, рече, два ручни ђевера,
0087 ”Куда вас је нан’јела несрећа
0088 ”Да данаске лудо погинете.
0089 ”Ево данас неђељица дана
0090 ”Да су дошли црни Циганини,
0091 ”Они кују гвоздене ражњеве,
0092 ”Данас ће вас оба погубити,
0093 ”Погубити на ражањ натаћи,
0094 ”Одсјеће вам ноге до кољена,
0095 ”И бијеле руке до рамена,
0096 ”Испећ’ ће вас оба на жерави,
0097 ”Шећером ће месо посипати,
0098 ”И печене сватов’ма изнети. ”
0099 Када чуше два ручних ђевера,
0100 Препаде се Војиновић Мићо,
0101 Укори га Војиновић Вуко:
0102 ”Јадан брате, јадног ти јунаштва!
0103 ”Зар се бојиш од шта страха није? ”
0104 Ту ми тавну ноћцу преноћише,
0105 Док је б’јела зора осванула.
0106 Кад је јутро о зорици било,
0107 Ал’ ево ти до два Циганина,
0108 Они носе гвоздене ражњеве,
0109 Погубише два Војиновића,
0110 Ђе спаваху кано и заклани,
0111 Пак им русе одсјекоше главе,
0112 Окидоше ноге до кољена,
0113 И бијеле руке до рамена,
0114 Набише их на гвоздене ражње,
0115 Припекоше ватри племенитој,
0116 Шечером су месо посипали,
0117 Да их не би свати упознали.
0118 Кад су ђеца већ печени били,
0119 Понесоше међу сватовима;
0120 Даше Вука Краљевићу Марку,
0121 Мића даше Обилић-Милошу.
0122 Када виђе Краљевићу Марко,
0123 Он сас’јече међу сватовима,
0124 Дијели га свој дружини редом,
0125 Тако исто Милош ради вуку.
0126 Неке путе свати заложили,
0127 И попише неке чаше вина,
0128 Онда викну Краљевићу Марко:
0129 ”Побратиме, Обилић-Милошу,
0130 ”Је ли ово како парићано? ”
0131 Ал’ му Милош ондар одговара:
0132 ”У господе госпоцка јестива,
0133 ”Сватовима свуд овако није;
0134 ”Него ајде дома да идемо,
0135 ”Кратки дани а дуги конаци,
0136 ”Бојат’ нам се какве пријеваре,
0137 ”И бојат’ се Ковчић-Мурат-бега,
0138 ”Зови цуру, а зови ђевере. ”
0139 У то рече од Леђана краље:
0140 ”Нека знате, господо сватови,
0141 ”Нема цуре, нит’ има ђевојке,
0142 ”Ђевери су извели ђевојку,
0143 ”И кренули про Леђана града. ”
0144 Гледа Марко Обилић-Милоша,
0145 Милош гледа Рељу Бошњанина,
0146 Реља гледа бан-војводу Јанка,
0147 Одма ми се јаду досјетише,
0148 И једанак на ноге усташе,
0149 Отидоше кроз Леђана града.
0150 Када до’ше на леђанска врата,
0151 Кад ли пуста бјеху затворена,
0152 Затворена гвозденом палангом.
0153 Тадер Марко топузином туче,
0154 Ал’ их никад саломит’ не може.
0155 Кад се виђе на невољу Марко,
0156 Он се сними са коња Шарина,
0157 И заврће руке до лаката
0158 Рукам’ миче, а снага му дави,
0159 Те саломи гвоздену палангу,
0160 Те сватови броји на вратима,
0161 Кад ли нема два Војиновића.
0162 Кад би и те јаде опростили,
0163 Кад на бедем шест стотин’ солдата,
0164 И тридесет вељи лумбарада,
0165 Огањ пале, а сватове туку.
0166 Ондар Марко зове побратима:
0167 ”Побратиме, Обилић-Милошу,
0168 ”Нек сватови бјеже, куда знаду,
0169 ”А ми ајмо у Леђану граду,
0170 ”Да светимо два Војиновића. ”
0171 Кад то зачу Милош Обилићу,
0172 Проговори како мудра глава:
0173 ”Богу тебе, Краљевића Марко,
0174 ”Ја сам чуо од старије људи,
0175 ”Да повратак ниђе добар није. ”
0176 На то се је Марко ражљутио,
0177 Па говори Обилић-Милошу:
0178 ”Ја ћу поћи, ако и доћ’ нећу.
0179 ”Како ћемо стидни дома доћи,
0180 ”Девет стотин’ свата без ђевојке,
0181 ”Без освете два Војиновића?
0182 ”Ала, рече, срамота ти било! ”
0183 Оде Милош, а врати се Марко,
0184 Та собом је затворио врата,
0185 У солдате јуриш учинио:
0186 Неки бјежи дома на трагове,
0187 Неки скачу низ бедема града,
0188 А ко гледа грлом подвикује:
0189 ”Гле курвића Краљевића Марка! ”
0190 Отолен се Марко подигао,
0191 Пак отиде краљу Леђенскоме.
0192 Крадимице у двор улазио,
0193 Те је Марку срећа прискочила,
0194 Нађе краља ђе спава с краљицом,
0195 Између њи два близанца сина,
0196 Уграби им два нејака сина,
0197 Те им русе одасјеко главе,
0198 Окинуо ноге до кољена,
0199 А бијеле руке до лаката.
0200 У томе се пробудио краље,
0201 Виђе Марка, не виђе синове,
0202 Марко краљу ђецу сасијеца,
0203 А над краљем сабљу наклопио:
0204 ”Јеђи, краље, од твоји синова
0205 ”Ка сватови од Војиновића.
0206 ”Ако ли их окушати нећеш,
0207 ”Вјера моја, тако ми помогла,
0208 ”И тебе ћу саде погубити. ”
0209 Кад то виђе од Леђана краље,
0210 Инако му бити не могаше,
0211 Сузе рони, лудо месо гризе.
0212 Кад је краље зли ручак изио,
0213 И три чаше оц’једио вина,
0214 Ондар Марко сабљом замануо,
0215 Одвоји му главу од рамена,
0216 Пак тад Марко кроз кулу идаше,
0217 И ђевојку јунак дозиваше:
0218 ”Ђе си, снахо, да од Бога нађеш,
0219 ”Што не вичеш, ил’ се не озиваш?
0220 ”Са мном ајде, немој се бојати. ”
0221 Кад ђевојка зачу Краљевића,
0222 Излазила из б’јеле камаре,
0223 Иде Марку шјетно невесело,
0224 Клече јадна на луда кољена.
0225 ”Богом брате, Краљевићу Марко,
0226 ”Немој мене данас погубити,
0227 ”Ништа јадна ја крива нијесам. ”
0228 Марко јој се куне и преклиња:
0229 ”Не бој ми се, вјера ти је тврда,
0230 ”Него бјеж’мо, да не погинемо. ”
0231 Побјегоше сами преко града.
0232 Ал’ завика краљева краљица:
0233 ”Зло ти јутро, троглави Арапе,
0234 ”Погину ти од Леђана краље,
0235 ”Погуби га ђиди курва Марко,
0236 ”И поведе лијепу ђевојку. ”
0237 Кад то зачу троглави Арапе,
0238 Он окрочи суру бедевију,
0239 И за Марком у потеру пође.
0240 Кад достиже, ријеч рече Марку.
0241 ”Авај курво, Краљевића Марко,
0242 ”Предај мене без боја ђевојку. ”
0243 Препаде се Краљевићу Марко,
0244 Баци за се лијепу ђевојку,
0245 Плећи даде, а бјежати стаде.
0246 Ал’ је Марко од укора тужан,
0247 Пак причека троглава Арапа,
0248 На сабље се с њиме ударио,
0249 Те Арапа земљи оборио,
0250 И узе му коња и оружје.
0251 Бедевију подаде ђевојци,
0252 А оружје себи присвојио,
0253 Здраво до’ше у равне Котаре.
0254 Ондар вели бан-војвода-Јанку:
0255 ”Ево, Јанко, лијепе ђевојке,
0256 ”Кунем ти се, пак ти вјеру давам,
0257 ”Да ми није од Бога греота,
0258 ”И од људи зазор и срамота,
0259 ”Узо бих је себе за љубовцу,
0260 ”Јер је грота оваку ђевојку,
0261 ”Да је љуби така страшивица.”
0262 Тешко свуда своме без својега.
