Женидба Радул-бегова
0001 Запросило момче од истока,
0002 Од лијепе земље Кара-Влашке,
0003 По имену бего Радул-бего
0004 На далеко лијепу ђевојку,
0005 На далеко ловној Гори Црној
0006 У Ивана Црнојевић-бана,
0007 Господара од Горице Црне
0008 И од Зете и приморја равна,
0009 Синовицу бана Иван-бега,
0010 По имену Марију ђевојку,
0011 Дивну ћерцу бана Арванита,
0012 Мила брата Црнојевић-кнеза.
0013 Бего проси, Иво му је даје,
0014 Па на оглед изведе ђевојку :
0015 Колико је дивна и угледна,
0016 Воло би је једном пољубити,
0017 Но за вазда царев везир бити ;
0018 Волио би с њоме вјековати,
0019 Но у Стамбол турским царем бити.
0020 Кад у собу Маре улазила,
0021 Сину млада ка на гору сунце
0022 Без никаква тавнога облака :
0023 Очи су јој два камена драга,
0024 Обрвице двије пијавице,
0025 Зуби су јој од бисера жива ;
0026 Колико је бијела ђевојка,
0027 Када пије то црвено винце,
0028 Види јој се винце кроз гроце ;
0029 Једна глава три су перишана,
0030 Два од злата трећи од бисера ;
0031 Једне уши а троје минђуше,
0032 Двоје вите а треће салите,
0033 Искићене драгијем камењем ;
0034 Једне плећи а три су кавада,
0035 Два од свиле трећи од кадифе,
0036 Колико су дуги и широки,
0037 Лакат и по штети земља црна ;
0038 Једно грло под њим три ђердана,
0039 Два од злата трећи од бисера ;
0040 Једно срце три чекркли паса,
0041 Два од злата трећи од савата ;
0042 На руци јој бурме и прстени,
0043 Десет бурмах и десет прстенах,
0044 Свака бурма хиљаду дуката,
0045 Сваки прстен три хиљад’ дуката.
0046 Кад је бего угледо ђевојку,
0047 На њу метну дивно објележје :
0048 Три кавада од свиле црвене,
0049 Три прстена од сухога злата,
0050 И у њиме три камена драга,
0051 Сваки ваља два царева града.
0052 Тадер бего свадбу уговара
0053 О веселу данку Ђурђевоме,
0054 Кад се макне снијег из планине,
0055 А почину велике ријеке,
0056 Кад се гора изођеде листом,
0057 А рудине травом и цвијетом,
0058 Кад с’ у поље може ноћивати
0059 Без шатора и бијела двора,
0060 Тад да скупи хиљаду сватова,
0061 И да иде с њима за ђевојку.
0062 Докле бего прстен оставио,
0063 Три товара потрошио блага.
0064 Отолен бего на трагове пође,
0065 Када дође двору бијеломе,
0066 Тада стаде купити сватове,
0067 И хиљаду пуну напунио,
0068 Па је бего свате отправио,
0069 И пред њима мила брата свога,
0070 По имену војеводу Мирка,
0071 Да му буде ђевер уз ђевојку.
0072 Отолен се свати подигнули,
0073 Под Видином Дунав пријеђоше,
0074 Отидоше преко Бугарије,
0075 Уљегоше тврдом Чичавицом,
0076 Чичавицу гору пријеђоше,
0077 Изиђоше на поље Косово,
0078 И косово поље уминуше,
0079 У планину Шару уљегоше,
0080 Док и Шару свати пријеђоше,
0081 И дођоше Пећи питомојзи,
0082 А отолен Скадру бијеломе,
0083 Ту ми лађе танке приватише,
0084 Завезоше блатом широкијем,
0085 Док дођоше на Ријеку малу,
0086 Ту су свати мало починули.
0087 Сретоше их млади Црногорци,
0088 Отолен се с њима отправише,
0089 Уминуше Ријечком нахијом.
0090 Здраво до’ше на Цетиње равно
0091 У Ивана Црнојевић-бана.
0092 Ту их Иван дивно дочекива,
0093 Доста даје пића и јестива,
0094 Што му бјеху гости донијели :
0095 Црничани бијелу шеницу,
0096 Катуњани месо свакојако,
0097 А приморци вино и ракију.
0098 Ту ми сташе кићени сватови
0099 На Цетињу за неђељу дана,
0100 Док се свати бјеху одморили.
0101 А када се напуни неђеља,
0102 Тада вика војевода Мирко :
0103 ”Пријатељу, Црнојевић-Иво,
0104 ”Доста смо се овђе настојали,
0105 ”Далеко је земља Кара-Влашка,
0106 ”Дома ће се нама забринути,
0107 ”Вријеме је дома да идемо. ”
0108 Кад је Иво Мирка разумио,
0109 Сватовску је софру поставио,
0110 Напуњену сваке ђаконије,
0111 За софром су свати посједали,
0112 Пију, ију шта је коме драго.
0113 Кад су били у највише пиће,
0114 Стадоше ми дариват’ сватове.
0115 Први дође Црнојевић Иво,
0116 Тер дарива пријатеља свога,
0117 Пријатеља војеводу Мирка,
0118 Од злата му сбљу даровао,
0119 На којој су три гајтана златна,
0120 А на њих су три камена драга,
0121 Ваља сабља три царева града.
0122 Иза тога Иванова љуба,
0123 Даровала свога пријатеља,
0124 Пријатеља војеводу Мирка,
0125 Дарова му бошчалуке златне.
0126 Сад да видиш, драги побратиме,
0127 Соколове младе Црногорце,
0128 Сваки свога свата дариваше,
0129 Док сватове намирише даром.
0130 Иза тога два Ивова сина
0131 Међу собом сестру изведоше,
0132 Дадоше је војеводи Мирку
0133 На аманет до брата својега.
0134 Отолен се свати подигоше,
0135 Но их прате многи црногорци,
0136 Отидоше Ријечком нахијом,
0137 Док Ријеки Црновића до’ше,
0138 Ту с’ у танке лађе увезоше,
0139 Док дођоше Скадру бијеломе,
0140 Ту се бјеху они раздвојили,
0141 Црногорци натраг отидоше,
0142 А сватови по’ше наприједа.
0143 Власи чине велико весеље,
0144 Јера воде лијепу ђевојку,
0145 Да је љевше у свијету нема.
0146 Црногорци сиви соколови,
0147 Они чине велико весеље,
0148 Јер су свате дивно дочекали,
0149 А још љевше даром даривали,
0150 Да се свати могу похвалити
0151 Када дођу на своје дворове,
0152 Како су их дивно дошекали
0153 Иван бего и сви Црногорци.
0154 Тад изиде скадарска господа,
0155 Сватовима почаст учинили
0156 С свега Скадра топе опалише,
0157 Када проз град свати пролазаху.
0158 Па ми Власи град уминуше,
0159 Близу Скадра конак учинили.
0160 Кад је сјутра јутро освануло,
0161 Завикаше кићени чауши :
0162 ”На ноге се, бегови сватови,
0163 ”Ко је коњик притежи колане,
0164 ”Ко је пјешак обувај опанке,
0165 ”Далеко је земља Кара-Влашка,
0166 ”Нам ће се дома забринути,
0167 ”Јере смо се дуго застајали. ”
0168 Сви сватови на ноге скочише,
0169 Ко имаше коња појахао,
0170 Ко немаше обуо опанке.
0171 Отолен се свати подигоше,
0172 Но говори лијепа ђевојка :
0173 ”Мој ђевере, војевода Мирко,
0174 ”Ти обрати свате на Дечане,
0175 ”Јере ћу се свецу поклонити,
0176 ”То је мени мајка преручила. ”
0177 Кад је Мирко свате разумио,
0178 Он обрати свате на Дечане.
0179 Свати иду друмом широкијем,
0180 Кад дођоше наврх Метохије,
0181 Угледаше високе Дечане,
0182 Пораније у Дечане до’ше,
0183 Калуђери свате дочекаше,
0184 Лијепи им конак учинише.
0185 Сјутра дан су свати подранили,
0186 Калуђери отворили цркву,
0187 Сви сватови у цркву улазе,
0188 Светоме се краљу поклањаху,
0189 Прилагаху који што могаше,
0190 Понајзадњи ђевер и ђевојка.
0191 Но ђевојка смјерно приступила,
0192 Светоме се поклонила краљу,
0193 И њему се млада препоручи,
0194 Мету руке у џеп од кавада,
0195 И извади стотину дуката,
0196 Те их метну на светога краља.
0197 Отолен се свати подигнули,
0198 Уљегоше у Шару планину,
0199 И високу Шару пријеђоше,
0200 Спуштише се у поље Косово.
0201 Иду свати пољем широкијем,
0202 Док дођоше тврдој Чичавици,
0203 Ту их срете брука и невоља,
0204 Силно Туре на коња вранчића.
0205 Колико је силан и бијесан,
0206 На коња је ноге прекрстио,
0207 А буздован носи у рукама,
0208 Па се с њиме у облаке баца,
0209 У десну га руку дочекива.
0210 Кад виђеше свати Кара-Влашки,
0211 Свиколици с пута утекоше,
0212 Сам остаде војевода Мирко,
0213 И код њега лијепа ђевојка.
0214 И Мирко се добро препануо,
0215 Ма му вели лијепа ђевојка :
0216 ”Устав’ коња, мој ђевере Мирко,
0217 ”Устав’ коња, да га причекамо.
0218 ”Турчин један, а ми смо двојица,
0219 ”Кад не били по два за једнога,
0220 ”Ниједнога мајка не родила. ”
0221 Кад се Турчин ближе примакнуо,
0222 С коња скочи на зелену траву,
0223 Па на руку дизгин намакнуо,
0224 И обије раширио руке,
0225 И загрли коња под ђевојком,
0226 Пољубио вранца међу очи,
0227 А ђевојку у десно кољено,
0228 Па овако Туре говораше :
0229 ”Богом сестро, бегова ђевојко,
0230 ”Два су моја брата уфаћена,
0231 ”И ето их оба у тавници,
0232 ”У тавници бега Радул-бега
0233 ”Ево има седам годин’ данах,
0234 ”Узимам те Богом посестримом,
0235 ”Извади ми браћу из тавнице! ”
0236 Када зачу лијепа ђевојка,
0237 Овако је њему бесједила :
0238 ”Не брини се, Богом побратиме,
0239 ”Али ћу ти браћу извадити,
0240 ”Ал’ му жива у двор уљест’ нећу. ”
0241 У ријечи које говораше,
0242 Метну руку у џеп од кавада,
0243 И извади свилену мараму,
0244 У мараму двадесет дукатах,
0245 Тер дарова побратима свога.
0246 Отолен се они оправише,
0247 Па сватове сташе окупљати,
0248 Купљаху их до Видина града.
0249 Мирко броји кићене сватове,
0250 Али Влаха нема половина.
0251 Ту стадоше два бијела дана,
0252 Доклен су се сви свати скупили,
0253 Па широки Дунав пријеђоше,
0254 Док дођоше ка Букрешу граду,
0255 На дворове бега Радул-бега.
0256 Ал’ су пред двор кола и весеља,
0257 Сви сватови у двор уљегоше,
0258 Ма не оће бегова ђевојка,
0259 Но бегове сестре долазиле,
0260 Па ђевојци ријеч говораху :
0261 ”Сјаши с коња, лијепа ђевојко,
0262 ”Сјаши с коња у двор да идемо.”
0263 Она им се поклонила дивно,
0264 Па са стидом млада проговара :
0265 ”Оћу сестре, ма овако нећу. ”
0266 Но бегова мајка излазила,
0267 Снахи својој ријеч проговара :
0268 ”Сјаши с коња, снахо, добро моје,
0269 ”Сјаши с коња у двор да идемо. ”
0270 Она јој се поклонила дивно,
0271 Па са стидом ријеч проговара :
0272 ”Оћу мајко, но овако нећу. ”
0273 Ма је силно Влаше излазило,
0274 Силно Влаше бего Радул-бего
0275 Па завика лијепој ђевојци :
0276 ”Одсјед’ коња, црногорска курво,
0277 ”Одсјед’ коња иди у дворове. ”
0278 Кад ђевојка оно разумјела,
0279 У њој мушко срце заиграло,
0280 Па на криво бега погледала,
0281 Срдито му овако говори :
0282 ”Копиљане, беже Кара-Влашки,
0283 ”Да сам курва сестра бих ти била,
0284 ”Но су курве твоји Кара-Власи,
0285 ”Кад хиљаде бјеже пред једнијем.
0286 ”Ја ти никад у двор уљест нећу,
0287 ”Док не пустиш Турке из тавнице. ”
0288 Па му стаде каживати Мирко :
0289 Што је било и како је било.
0290 Кад је Мирка разумио бего,
0291 Даје њему од тавнице кључе,
0292 Те изведе из тавниве Турке,
0293 И справи их двору бијеломе.
0294 Тадер бего приступи ђевојци,
0295 Довати је под бијелу руку,
0296 С њом ушета у дворе бијеле,
0297 Па се с Маром бего овјенчао,
0298 Спава с њоме у меку душеку,
0299 Те је љуби кад гођ се пробуди.
