Женидба Мусића Стевана
Рани мајка Мусића Стевана
Све с преслице и руке деснице.
Ал’ беседи лепог Стеје мајка:
„Хајде, Стејо, да те жени мајка,
„Не мож’ стара да се шеће 5
„Ни по двору стара да посрће.“
Ал’ беседи Стеја лепи Стеја:
„Давно бих се ја женио, мајко,
„Ал’ се бојим орјатска колена,
„Па ће мене с тобом омразити.“ 10
Ал’ беседи лепог Стеје мајка:
„Ми хајдемо, Стејо лепи Стејо!
„Ми хајдемо у земљу Латинску,
„Да просиио материно злато,
„Злато не зна на чим жито роди, 15
„На чим жито, на чим рујно вино.
Оправи се, накити се Стеја,
И он оде у земљу латинску,
П испроси материно злато;
Мало јој је рока оставио, 20
Мало рока — недељицу дана,
Докле Стеја свате не сакупи,
И девојка дарове сакупи.
Кад изишла недељица дана,
Оправи се Стеја лепи Стеја, 25
И он оде у земљу Латинску,
И доведе материно злато,
Божији су закон савршили,
Још да сведу двоје младенаца;
Леже Стеја у меку постељу, 30
Али злато чело главе седи.
Ал’ беседи Стеја лепи Стеја:
„Хајде, злато, лези у постељу!“
„Нећу с тобом лећи у постељу
„Докле своју не погубиш мајку.“ 35
Јер је мајка и већа и лепша
И лепша и руменија је.
Ала ђипи Стеја лепи Стеја,
Па он седла свога коња шаргу,
Трже мајку за десницу руку, 40
Одведе је у гору зелену,
Па погуби своју стару мајку.
Па се враћа Стеја лепи Стеја
Па се враћа своме белом двору.
Кад је дош’о Стеја до по пута 45
Над Стејом се накупи облачак,
И удари ситна роса киша,
И под Стејом коњичак посрну,
Из недара срце проговара:
„Леле мене, уби ми се Стеја!“ 50
То се Стеји жао учинило,
Више жао нежели срамота.
Кад је очо Стеја своме двору.
Истрчало материно злато,
Истрчало па се гро’том смеје, 55
Ди је Стеја погубио мајку.
Трже Стеја сабљу из појаса,
Па погуби материно злато:
„Када нема моје старе мајке,
„Нека нема ни тебе душманке“.60
