Женидба Милоша Обилића/30
ПОЈАВА X
МАРКО (ухватио за уши Грабанцијаша па га вуче за собом. Грабанцијаш се дере):
Равијојла, гдје је? Збори!
СВИ:
Гдје је вила?
ГРАБАНЦИЈАШ:
Ишчупа ми уши, јаој!
Пуштај, леле, како гори!
(Марко га пушта, а он се хвата за крстине.)
Ала бриди топуз твој!
МАРКО (измахне топузом):
Хоћеш рећи?
ГРАБАНЦИЈАШ (погне се):
Не, јуначе! Казаћу ти
Како сврших посо лош:
Иза цркве Лазарице,
Равијојла стоји још.
МИЛОШ:
Успавана?
ГРАБАНЦИЈАШ:
Као ст’јена.
Бродарица чува њу;
Ах, ја морам да је слушам,
Ту опаку вилу злу.
МИЛОШ:
Иза цркве? Напр’јед побро!
Ви таоца држте ту!
Њим ћемо се наплатити,
Кад вратимо амо њу.
(Марко, Милош и једна половина властеле оде са исуканим мачевима.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|