Женидба Милоша Обилића/20
ПОЈАВА XI
Грабанцијаш улети на други отвор, за њим једна гомила вилењака воде Марту.
ГРАБАНЦИЈАШЕВ ХОР:
Отели смо Марту само.
ГРАБАНЦИЈАШ:
Ово двоје дрште ви!
БРОДАРИЦА И ОСТАЛЕ:
Гдје је вила Равијојла?
ГРАБАНЦИЈАШ:
Стићи ћемо и њу ми.
МИЛОШ и МАРКО:
Не, не ћете!
БРОДАРИЦА:
Склонимо их, напр’јед све!
МАРКО и МИЛОШ:
Нек приступи која см’је!
(Виле и вилењаци опколе их и наваљују на њих чаробним штапићима, из којих сукћу небројене муње; уз свјетлост муња пролама се гром за громом. Марко и Милош леђа у леђа, заклоњени штитовима, машу мачевима и гледају како ће да се пробију)
ХОР:
Убијмо их, убијмо их!
(Уз сијев муња и тресак громова Милош кроз једну гомилу а Марко кроз другу пробијају се. Завјеса пада.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|