Женидба Марка Краљевића5
0001 Проси драго Краљевићу Марко
0002 У Млецима, граду бијеломе,
0003 Ћери драге бана од Млетака.
0004 Марко проси, бане му је дава.
0005 Марко пуно потрошио блага,
0006 Док дјевојку накитио даром.
0007 Кад дјевојку л’јепо даровао,
0008 С тастом свој’јем вјеру уговара:
0009 ”Ова вјера, тасте добро моје!
0010 Ова вјера не за дуго вр’јеме,
0011 Док ја Марко од Прилипа сађем
0012 И ја моје покупим сватове,
0013 Моје драго преправи дарове,
0014 Чим ће моје причекат сватове.”
0015 Отоле се оправио Марко,
0016 Свој’јем се је тастом халанио.
0017 Иде Марко Прилипу б’јеломе,
0018 Здраво дође двору бијеломе.
0019 Ту је Марко починуо мало,
0020 Па ми стаде купити сватове.
0021 Пет стотина скупио сватова
0022 Све по избор, ђе је који бољи.
0023 Кад прикупи кићене сватове,
0024 Кума зове Сибињанин-Јанка,
0025 Предава му кићене сватове:
0026 ”Ајде куме, мило добро моје!
0027 Мили куме Млецима бијелијем.
0028 Ето теби кићен’јех сватова
0029 И доведи вјереницу моју.
0030 Ма те молим, куме добро моје!
0031 Кад се будеш враћат од Млетака,
0032 Мили куме, Орловом планином,
0033 Брзо ход’те, лако говорите„
0034 А свијетле пушке не палите,
0035 Не ударај бубња ни свирала.
0036 У гори је вила баждаркиња,
0037 Која чини велике зулуме,
0038 А на људе намеће мађије.
0039 Добре би ти охромила коње,
0040 А сватима очи осл’јепила.
0041 Одвела би моје вјеренице
0042 У пећину у црљене ст’јене.”
0043 Отоле се свати отрпавили,
0044 Ш њима куме Синињанин Јанко,
0045 Отидоше здраво и весело.
0046 Кудгод иду, б’јелу Млетку сиду.
0047 И тамо их л’јепо причекаше,
0048 Л’јепијем их даром дариваше,
0049 Сваком свату, што је за којега,
0050 Куму Јанку даре и дјевојку.
0051 Здраво иду од б’јел’јех Млетака,
0052 Преближу се Орлове планине.
0053 Кад су били Орловој планини,
0054 Проклети су кићени сватови,
0055 Не слушају Краљевића Марка,
0056 Него пале, св’јетле чефердале,
0057 Ударсају бубње и свирале,
0058 Још поп’јева сватски старјешина:
0059 ”Не бојим се до Бога никога,
0060 А него ли виле баждаркиње,
0061 У мађије никад не вјерујем,
0062 Нег у мога Бога великога.”
0063 Тражио га Сибињанин Јанко:
0064 ”Ну умукни, муком замукнуо!
0065 Да не речем, грло те бољело!
0066 Немој данас изгубит сватове.
0067 Н’јеси л’ чуо р’јечи Краљевића,
0068 Из Прилипа кад нас је спремио?”
0069 Све то мисле кићени сватови,
0070 Да им нико наудит не може
0071 Да ли ће их вила предобити.
0072 Кад ето ти виле баждаркиње,
0073 Па се вила у свтове свила.
0074 Тешко се је вила расрдила,
0075 Осл’јепи му пет стотин’ сватова,
0076 Охроми му пет стотина коња,
0077 Попадали трави по зеленој.
0078 Оста куме Сибињанин Јанко,
0079 А код њега Млеткиња дјевојка
0080 Вила ради да осл’јепи Јанка
0081 А одведе Млеткињу дјевојку,
0082 Ал се Јанко вили опр’јечио.
0083 Сабљом вије, црне очи крије,
0084 Да га б’јела не осл’јепи вила,
0085 Јоштер капу на очи навуче.
0086 Ал је б’јела вила облећела
0087 Око јадна Сибињанин-Јанка,
0088 Докле му је капу уграбила
0089 И Јанкове очи осл’јепила
0090 И под Јанком коња охромила.
0091 Паде дорат трабе на зелене,
0092 Сл’јепи јадан покрај њега Јанко.
0093 Уграби му Млеткињу дјевојку,
0094 Л’јепу ћерцу бана од Млетака,
0095 Вјереницу Краљевића Марка,
0096 Одведе је у црљене ст’јене.
0097 У пећину вила се завуче,
0098 А он јадан Краљевићу Марко
0099 У Прилипу, у двору својему,
0100 Чека кума Сибињанин-Јанка
0101 И Млеткињу своју вјереницу
0102 И пет стотин’ кићен’јех сватова.
0103 Нит је Јанка ни од њега гласа,
0104 Нити води за собом сватова.
0105 Домисли се Краљевићу Марко,
0106 Да му их је б’јела вила уходила
0107 И њихове коње охромила,
0108 А јунацим очи осл’јепила,
0109 Па се Марко оправљсат стануо.
0110 Монке зове, води добре коње,
0111 Носи Марко пиво и једиво.
0112 За двадесет коња товарио
0113 Хљеба б’јела, меса печенога,
0114 Црљенога винца и ракије.
0115 Гони Марко зелене у горе,
0116 У Орлове високе планине.
0117 Ту изнађе пет стотин’ свтова,
0118 Гдје кукају како кукавице,
0119 Извијају како ластавице.
0120 Иште кума Сибињанин-Јанка:
0121 ”Ђе си, куме, мило добро моје!
0122 Колико вам говорење моје,
0123 Проклето вам неслушање било!
0124 Брзо ходит’, а лако говорит,
0125 Не палити св’јетле чефердале,
0126 Ни ударат бубње и свирале,
0127 Да је овдје вила баждаркиња,
0128 Која чини велике зулуме,
0129 На јунаке намеће мађије.”
0130 Залагају по реду сватове,
0131 Зал’јевају вином црљенијем.
0132 Кад обреде кићене сватове,
0133 Тад је Марко куму говорио:
0134 ”А мој куме, тако ти кумајства!
0135 А би ли се штогод домислио,
0136 Куд је б’јела вила одлећела
0137 И одвела вјереницу моју,
0138 Пут истока или пут запада?”
0139 Жалосно му Јанко одговара:
0140 ”Драги куме, Краљевићу Марко!
0141 Чини ми се у срцу мојему,
0142 Да полети вила баждаркиња
0143 Крајем воде сунцу пут истока,
0144 У црљене улећела ст’јене,
0145 Мили куме, у спиле пећине.
0146 Нег ти, куме, мило добро моје!
0147 Ајде, куме, студене на воде,
0148 Даље од воде вита јела расте,
0149 Племенита, а веле висока.
0150 Сутра рано, прије нег изађе сунце,
0151 Узми турбин у бијеле руке,
0152 Па га баци њедра у јуначка,
0153 Припењи се јели у врхове,
0154 Добро гледај у црљене ст’јене.
0155 Кадар буде на истоку сунце,
0156 Виле ће се у лов опремити,
0157 Добро гледај, ђе ће излећети.”
0158 Кад је њега разумио Марко,
0159 Он остави монке и дворане,
0160 Да слијепе оходе сватове,
0161 Давају им пиво и једиво.
0162 Марко пође до воде студене,
0163 Шарца веже за јелу зелену.
0164 Он се Марко око јеле шета,
0165 Док га б’јели данак оставио,
0166 Мркла га је нојца ухватила,
0167 Коњу дава зоба и сијена.
0168 И он сједе, хладно вино пије,
0169 Чини му се нојца три године,
0170 Свака ура петнајес данака.
0171 Једва б’јелу зору дочекао,
0172 Меће турбин њедра у јуначка,
0173 Па се пење јели у врхове.
0174 Узме турбин руке у бијеле,
0175 На десно га око поставио,
0176 Па разгледа у црљене ст’јене,
0177 Хоће л’ откле штогод излећети.
0178 Кад је било на истоку сунце,
0179 А излети вила баждаркиња.
0180 Не изл’јеће како женска глава,
0181 Него орле, тица страховита.
0182 Добро пази Краљевићу Марко,
0183 Откле орле тица излећела.
0184 Вила се је у лов опремила.
0185 Кад то види Краљевићу Марко,
0186 Сађе Марко под јелу зелену,
0187 Под јелом је коња оставио,
0188 Он се пење у црљене ст’јене
0189 До пећине виле баждаркиње.
0190 Али врата наћи не умије,
0191 Куд улази вила баждаркиња.
0192 Ал је Марку Бог и срећа дала,
0193 Чује Марко вјереницу своју,
0194 Ђе му цвили како змија љута:
0195 ”Ђе си, Марко, црне очи моје!
0196 Не ћу т’ веће виђет никадара,
0197 У зо час ме породила мајка!
0198 Тешка ти ме несрећа допаде,
0199 Ђе не видим сунца ни мјесеца,
0200 Бј’ела данка ни млада јунака!”
0201 Све то слуша Краљевићу Марко.
0202 Живу срцу одољет не може,
0203 Нег низ образ грозне сузе л’јева.
0204 Бог му даде, да та врата нађе
0205 И по гласу до дјевојке дође.
0206 Кад је виђе Краљевићу Марко,
0207 Ал је Марко познати не може
0208 По бијелу лишцу дјевојачком,
0209 Ер је б’јела вила погрубила,
0210 Остарила, лице нагрдила.
0211 Па завиче Краљевићу Марко:
0212 ”Ајме мени, драга душо моја!
0213 Што учини вила баждаркиња,
0214 Тешко ти ми тебе нагрдила,
0215 По ничему тебе не познадем,
0216 Нег по гласу твоме господскоме.
0217 Реци мени, драга моја душо!
0218 Како бих те избавити мого
0219 И ухитит вилу баждаркињу?”
0220 Говори му баница млетачка:
0221 ”Мили Марко, мој очињи виде!
0222 Не знам ништа, живота ми мога!
0223 Нег се чувај, мило моје драго,
0224 Да те б’јела не опази вила,
0225 Оба би ти ока ископала.”
0226 Говори јој Краљевићу Марко
0227 ”Очи моје, млетачка банице!
0228 Кад вечерас б’јела вила дође,
0229 Нашали се с вилом баждаркињом
0230 ” ”Б’јела вило, моја госпођице!
0231 Што те питам, би ли ми казала?
0232 Хоћеш, вило, кадгод остарјети,
0233 Остарјети, оли погрубјети?
0234 Бојиш ли се на св’јету икога
0235 Од Латина оли од Турака?” ”
0236 Ал се чувај, драга душо моја!
0237 Да се б’јела не разљути вила,
0238 Да те не би немило ударила.”
0239 Па изиде из спиле пећине
0240 И отиде студене на воде.
0241 Ту изнађе шарца коња свога,
0242 Па се њему на рамена баца,
0243 Поћера га кићен’јех до свата
0244 И кићене покр’јепи сватове,
0245 И говори Сибињанин-Јанку:
0246 ”Мили куме, Сибињанин Јанко!
0247 Пећину сам спилу находио,
0248 Вјереницу моју сам видио.
0249 По ничему познат не може се,
0250 Да је оно млетачка баница,
0251 Нег би реко, мили побратиме!
0252 Да је зв’јере од горе зелене.
0253 Б’јела ми је нагрдила вила,
0254 Никако је познавао н’јесам.
0255 Не би реко, да но је дјевојка,
0256 Нег из горе каква укосница.
0257 Него сам је, побро, познавао
0258 По њезину гласу господскому.
0259 Кадар сутра б’јело јутро буде,
0260 Кад излети вила баждаркиња
0261 Тражит шићар по гори зеленој,
0262 Ја ћу поћи у спиле пећине
0263 Питат штогод вјереницу моју,
0264 Је л’ јој вила штогод указала,
0265 Боји ли се у св’јету икога?”
0266 Тако Марко свој’јем у сватима.
0267 Докле брзо на западу сунце,
0268 Ето б’јеле на вечеру виле.
0269 Кад уљезе у спилу пећину,
0270 Дочека је млетачка баница,
0271 Па се вили поклања лијепо,
0272 У б’јелу је руку пољубила:
0273 ”Добро дошла, моја госпођице!
0274 Јеси ли се веле уморила
0275 Лов ловећи гори по зеленој?”
0276 Говори јој вила баждаркиња:
0277 ”Не питај ме, банице дјевојко!
0278 Ја се н’јесам веле уморила,
0279 Имам крила, што су ме носила.”
0280 Тад говори баница млетачка:
0281 ”Б’јела вило, моја госпођице!
0282 Могу ли се пошалити с тобом?
0283 Да те питам, би ли ми казала?”
0284 Говори јој вила баждаркиња:
0285 ”Да ну питај, банице млетачка!
0286 Да те чујем, што ћеш говорити.”
0287 Тад говори баница дјевојка:
0288 ”Б’јела моја, питат ћу те, вило!
0289 Ти хоћеш ли остарјет икада,
0290 Ја остарјет, оли погрубјети?
0291 Бојиш ли се у св’јету икога
0292 Од Латина оли од Турака?”
0293 Кад то чула вила баждаркиња,
0294 Жо јој било, зашто ли је пита.
0295 Плане вила ка и ватра жива,
0296 Па дјевојку круто ударила.
0297 Како је је ударила лагахно,
0298 Тешко јој је лишце нагрдила,
0299 Два јој млаза крви ударила.
0300 И говори баждаркиња вила:
0301 ”Што ме питаш, што ли хоћеш знати?
0302 Чије ти је ово свјетовање?
0303 Ал је овдје Марко долазио,
0304 Па ј’ овако тебе свјетовао?
0305 Ако ти је долазио Марко,
0306 Ово кажи, ако опет дође:
0307 Да с’ не бојим на св’јету никога
0308 Од Латина, а ни од Турака,
0309 Штогод мало Краљевића Марка.
0310 Ал се данас не бојим ни њега,
0311 Док ми здраво утва златнокрила
0312 У Дунају, водици студеној,
0313 А у гори ува златноруна.
0314 Не ћу нигда крепос иyгубити,
0315 Нити ћу ти нигда остарјети,
0316 Ни бијела вила погрубјети.”
0317 Ту су мрклу нојцу преноћиле,
0318 А он јунак Краљевићу Марко
0319 У сватима оставио слуге,
0320 А својега коња прихватио
0321 И отиде студене на воде.
0322 Веже коња за јелу зелену,
0323 Дава шарцу, што је од потребе.
0324 Сједе Марко под јелу зелену
0325 И ту ти је благоват стануо.
0326 А када је вечерао био,
0327 Хоће Марко да борави санка,
0328 Али му се спавати не даде,
0329 Нит му наум од спавања паде,
0330 Тер се Марко испод јеле шета,
0331 Све у мисли с вилом баждаркињом.
0332 Кад је зора б’јела заб’јељела,
0333 Припиње се у јелу зелену.
0334 Кад је сунце на истоку било,
0335 Вади Марко турбин иж њедара,
0336 Окреће га у црљене ст’јене.
0337 И разгледа Краљевићу Марко,
0338 Кад ће б’јела вила полећети,
0339 Из црљен’јех ст’јена излећети.
0340 Ал не лети, како лете виле,
0341 Нег се либи орлом великијем,
0342 Прелећела зелене у горе.
0343 Кад то виђе Краљевићу Марко,
0344 Сићен турбин у њедра бацио,
0345 Па ми сиде низ јелу весело
0346 И отиђе под црљене ст’јене.
0347 Те се вере од Прилипа Марко,
0348 Упантио од пећине врата,
0349 Те се пење и у ње уљеза,
0350 И изнађе вјереницу своју,
0351 Ђе је црна крвца обл’јевала.
0352 Цвили млада и сузе прол’јева
0353 И спомиње Краљевића Марка:
0354 ”Ђе си, Марко, миловање моје?”
0355 Краљевићу озивље се Марко:
0356 ”Ево мене, драга душо моја!
0357 Што те тако вила нагрдила,
0358 Небеска је стр’јела разнијела!
0359 Кад те тако љуто нагрдила,
0360 А је ли ти штогод доказала?”
0361 Говори му дјевојка лијепа:
0362 ”Чуј ме, Марко, мој очињи виде!
0363 Кад сам б’јелу упитала вилу,
0364 Горко се је расрдила на ме.
0365 Плану вила како ватра жива,
0366 Љуто ти ме руком ударила,
0367 Два ми млаза крви ударила,
0368 Па је мени вила говорила:
0369 ” ”Што ме питаш, млетачка банице!
0370 Што ли питаш, што ћеш за то знати,
0371 Откле ти је ово свјетовање?
0372 Ал је овдје Марко долазио,
0373 Па те Марко за то свјетовао?
0374 Ако ли ти опет Марко дође,
0375 Покажи му, млетачка банице!
0376 Да с’ на св’јету не бојим никога
0377 Од Латина нити од Турака,
0378 Нешто мало Краљевића Марка.
0379 Ал се данас не бојим ни њега,
0380 Док м’ је здраво утва златокрила
0381 У Дунају, води у студеној,
0382 А у гори ува златноруна.
0383 Не ће вила нигда остарјети,
0384 Остарјети, ни ћу погрубјети.” ”
0385 Кад то чује Краљевића Марко,
0386 Загрли је десном и лијевом,
0387 Пољуби је и два и три пута,
0388 Да је бројит, стотину би прошла.
0389 И говори Краљевићу Марко:
0390 ”Аферин ти, и срце и душо!
0391 Сад ја идем Прилипу б’јеломе.
0392 Прије треће нег истече сунце
0393 Бић ће б’јела ухићена вила,
0394 А ти, моја душо, изведена,
0395 Све помоћи Бога великога!”
0396 Отоле се од’јелио Марко,
0397 Сађе доље низ црљене ст’јене,
0398 Дође Марко на воду студену,
0399 Шарца коња за диздин хватио,
0400 Па се баци коњу на рамена,
0401 Поплаши га горицом зеленом,
0402 Докле Марко сађе у сватове.
0403 Зове кума Сибињанин-Јанка:
0404 ”Остан’ с Богом, куме, добро моје!
0405 Ја ћу поћи до Прилипа града,
0406 Идем тражит, куме, добро моје!
0407 Уловити вилу баждаркињу.
0408 Ето вама вјерне слуге моје.,
0409 Које ће вас хљебом залагати
0410 И црљена вина преносити.”
0411 Одговара Сибињанин-Јанко:
0412 ”Ајде, куме, мило добро моје,
0413 На путу ти Бог и срећа била!
0414 Здраво пошо, боље се вратио,
0415 Све изнашо, што ти од потребе,
0416 Бог да би ти у помоћи био!
0417 И помоћи Бога истинога,
0418 Да б’ проклету вилу уловио.”
0419 Тез’јем Марко коња ударио,
0420 Добар шаро низ планине скаче,
0421 Хитро дође Прилипу б’јеломе.
0422 Кад се Марко у Прилипу нађе,
0423 Купи Марко сиве соколове,
0424 По Прилипу њега и около,
0425 Ђе су хитри од лова соколи.
0426 Добре њорце за воде студене,
0427 Што ће тражит утве златнокриле,
0428 Соколове небу под облаке,
0429 Брзе хрте за зелене горе.
0430 Да ко види Краљевића Марка,
0431 Колику је војску сакупио!
0432 За тридести сив’јех соколова,
0433 За толико од воде њораца,
0434 За двадести хрта за планине.
0435 Отоле се оправио Марко,
0436 Здраво своје у сватове дође
0437 И говори Сибињанин-Јанку:
0438 ”Драги куме, од Сибиња Јанко!
0439 Вапи, куме, Бога праведнога,
0440 Да ми бог да уловити вилу!
0441 Добру сам јој чету сакупио,
0442 О каковој ни сањала није.
0443 Околит ћу и горе и воде
0444 И висине небу под облаке.
0445 Бог ће дати и божија мајка,
0446 Ја се уфам, мио побратиме!
0447 Помоћима Бога великога,
0448 Да ћу б’јеле уловити виле.”
0449 То изрече и до воде пође.
0450 Нетон воде на студене дође,
0451 Два сахата сунца оскочило,
0452 Оскочило горе од зелене,
0453 А четири воде од студене,
0454 А у Марка мировања нема.
0455 Пушти њорце у студене воде,
0456 Да му траже утве златнокриле.
0457 Утви њорци трага находише,
0458 Ш њом се рву води по студеној.
0459 Кад јој више тешко претужише,
0460 Излећела воде из студене,
0461 Па полети у сунчане здраке,
0462 У висину небу под облаке.
0463 А кад види Краљевићу Марко,
0464 Пушти Марко сиве соколове,
0465 Завили се небу под облаке,
0466 Изнађоше утве златнокриле.
0467 Изишла су пуна два сахата,
0468 Ни се види утва златнокрила,
0469 Нег се чују сиви соколови.
0470 Стоји звижда сив’јех соколова,
0471 Кад ево ти утве златнокриле,
0472 Побјегнула сив’јем соколима.
0473 Опет пада воде у студене,
0474 Ал јој њорци мировати не даше
0475 Ни у хладној води пребивати.
0476 Плашише је, па јој претужише,
0477 Из студене воде излећела,
0478 Ал не може небу под облаке,
0479 Ербо се је тешко уморила,
0480 Нег полети врхом од горице,
0481 А за њоме сиви соколови.
0482 Плашише је гори по зеленој.
0483 Стала сквика утве златнокриле,
0484 Ухите је Маркови соколи,
0485 Доносе је своме господару.
0486 Марко је је тврдо прихитио,
0487 Привеже је јелу пред зелену.
0488 Пушти Марко хрте и соколе,
0489 Нека иду зелене уз горе
0490 Б’јелој вили потражит мађије.
0491 У планини уве златноруне,
0492 Да би хрти трага налазили,
0493 Златноруну уву опазили.
0494 Хрти уви у траг уљегоше,
0495 Те је гоне гори по зеленој.
0496 Тешко су је били уморили,
0497 Прескочили сиви соколови,
0498 Затекоше, па је ухитише,
0499 И њу воде господару своме.
0500 Кад су дошли на воду студену,
0501 Краљевићу прихвати је Марко,
0502 Привеже је за јелу зелену.
0503 Сједе Марко пити винце хладно,
0504 Мирно пије, да не има страха
0505 И он чека вилу баждаркињу,
0506 Кад ће доћи на мољење к Марку.
0507 Кад по подне четири сахата,
0508 Марко сједи јелом пдо зеленом.
0509 Кад ево ти јеке низ планину,
0510 Уздисања, тешка завијања.
0511 Краљевићу обрће се Марко:
0512 ”Што је ова јека низ планину,
0513 Ко завија, а горе уздише?”
0514 Па изгледа Краљевићу Марко,
0515 Што ће изаћ из горе зелене?”
0516 Кад ето ти из горе изађе
0517 Стара баба грдна и грбава
0518 И јоштер се на штапу штапуће.
0519 Кад испану под јелу зелену,
0520 Краљевићу препану се Марко,
0521 Да је оно горска укосница,
0522 А да није вила баждаркиња,
0523 Па потеже сабље маџаркиње,
0524 А завиче танко гласовито:
0525 ”Уклони се, горска укоснице!
0526 Ако ли се уклонити не ћеш,
0527 Сабљом овом осјећ ћу ти главу.”
0528 А поцвили вила баждаркиња:
0529 ”Не ударај, побратиме Марко!
0530 Ја нијесам горска укосница,
0531 Него б’јела вила баждаркиња.
0532 Пушти мени утве златнокриле
0533 И пушти ми уве златноруне.
0534 Кунем ти се и вјеру ти давам,
0535 Да ћу вазда с тобом мировати
0536 И свукуд ти у помоћи бити.”
0537 Кад то чује Краљевићу Марко,
0538 Љуто се је Марко расрдио,
0539 Па он плане како ватра жива,
0540 Па ухвати виле баждаркиње:
0541 ”Е проклета баждаркињо вило!
0542 Тешко ти си мене удв’јелила.
0543 Прије моје доведи дјевојке,
0544 Да ми буде вјереница моја,
0545 Каква ми је у Млецима била,
0546 Да извидаш пет стотина коња,
0547 Да но буду, какви но су били,
0548 И пет стотин’ кићен’јех сватова,
0549 Да но виде, како су видјели.
0550 Пријатељство хитит ћу с тобом
0551 Све под вјеру и под руку десну,
0552 Тад ћу пуштит утву златнокрилу,
0553 А и твоју уву златноруну.”
0554 Јоштер вила о невјери ради,
0555 Гледа вила да превари Марка.
0556 Б’јела вила Марку говорила:
0557 ”Ја не могу, Богом побратиме!
0558 Прије твоје извести дјевојке,
0559 А ни твоје извидат сватове,
0560 Ни коњима ноге оздравити,
0561 Јер сам моју крепос изгубила,
0562 Док ми не даш утве златнокриле
0563 И из горе уве златноруне.”
0564 Кад то чује Краљевићу Марко,
0565 Хвати вилу за бијелу руку,
0566 А истрже гвоздену ханџију
0567 Из седлаца у свога шарина,
0568 Па је куца гвозденом ханжијом.
0569 Ђе удара, свуд јој месо пуца,
0570 Ђе дотиче, црна крв промиче.
0571 А кад вили бати дотужише,
0572 Стаде вила заклињати Марка
0573 И живијем Богом побратити:
0574 ”Не ударај, побратиме Марко!
0575 Довест ћу ти твоју вјереницу.
0576 Тврда вјера и по девет пута,
0577 Да ти не ћу учинит приваре,
0578 Каква ти је била у Млецијем,
0579 И још боље, мили побратиме!”
0580 Говори јој Краљевићу Марко:
0581 ”Ну доведи на воду дјевојку,
0582 Пуштит ћу ти утву златнокрилу
0583 И из горе уву златноруну.”
0584 Кад то чула вила баждаркиња,
0585 Не би шћела, ал не може с мање,
0586 И отиде у црљене ст’јене
0587 Хита вила за руку дјевојку,
0588 Доведе је воду на студену,
0589 Пол’јепи је више нег је била,
0590 Предаде је Марку Краљевићу:
0591 ”Ево, брате, лијепе дјевојке!
0592 Сад ми пушти уву златноруну,
0593 А и моју утву златнокрилу,
0594 Да ја пођем уз горе зелене,
0595 Да сабирем траве од увида,
0596 Да извидам коње и јунаке.”
0597 Ал јој Марко да вјерује не ће,
0598 Него ш њоме уз планину иде,
0599 Иде с вилом и носи мађије:
0600 ”Ајде, вило, тер траве сабирај,
0601 Па ти моје извидај сватове,
0602 Све јунаке и коње њихове.
0603 Ево теби вјера моја тврда,
0604 Све ћу дати, штогод твоје буде,
0605 Пуштит ћу ти здраво и весело.
0606 Да бих теби криво учинио,
0607 Оба моја ока изгубио,
0608 Прије него ка Прилипу сишо.”
0609 Кад разумје вила баждаркиња,
0610 Бере вила трава од увида,
0611 Напунила скута и рукава,
0612 Па отиде вила у сватове.
0613 Вида очи кићен’јех сватова,
0614 Све извида пет стотин’ сватова.
0615 Када дође к Сибињанин-Јанку,
0616 Кад је Јанку очи оздравила,
0617 Кад је Јанко вилу сагледао,
0618 Разљути се Сибињанин Јанко,
0619 Ончас б’јеле да задуши виле,
0620 Ал не даде Краљевићу Марко:
0621 ”Немој, куме, Бога за милога!
0622 Међу нама велика заклетва,
0623 Нек извида коње и јунаке,
0624 Да пођемо здраво и весело,
0625 Б’јелој вили мађије вратимо,
0626 Нека лети у црљене ст’јене.”
0627 Јанко се је Марку смиловао,
0628 Пушти б’јеле виле баждаркиње,
0629 Извидала коње и јунаке.
0630 Кад то виђе Краљевићу Марко,
0631 С б’јелом се је вилом халанио,
0632 Поврати јој утве златнокриле,
0633 А од горе уве златноруне.
0634 Оде вила врхом од планине,
0635 А он Марко у скупу сватима
0636 Пјевајући и лубардајући.
0637 И дођоше здраво у Прилипа.
0638 Чудило се велико и мало,
0639 Краљевићу шта уради Марко.
0640 Ту се гради велико весеље:
0641 Кола воде, хладно вино пију,
0642 А повише од недјеље дана,
0643 Па ожене Марка за дјевојку.
0644 Кад учине потпуно весеље,
0645 Разд’јеле се кићени сватови,
0646 Сваки оде, откле који дође,
0647 Оста Марко на кули ш дјевојком
0648 И ш његовом остарјелом мајком.
