Женидба Краљевића Марка
Кад се жени Краљевићу Марко
Сву обајде Лику и Крбаву,
А ненајде за себе диевојке.
Говори му остариела мајка:
„О мој сине Краљевићу Марко! 5
„Нашла сам ти лиепоту диевојку,
„Лиепу кћерцу Дужда Млетачкога,
„Већ се спрераај просити диевојку.“
Једва Марко тога дочекао,
Тер узимље танке брашенице, 10
Упути се у Млетке бијеле,
Здраво дојде до младе диевојке.
Лиепо га је Дужде причекао,
Даје њему лиепоту диевојку
Под уговор до три недиељице; 15
Једну Марко докле дома дојде,
Другу китне док покупи свате,
А у трећој док диевојци дојде.
Силно Марко потрошио благо
Доклен на њу прстен ударио. 20
Кад је на њу прстен ударио
Златну ју јој робу покројио;
И потрати три товара блага.
Све дарова Краљевићу Марко
Когод бише у Дуждеву двору. 25
Али њега нико недарова,
Таки адет у Млетчанах бише.
То је Марку пуно жао било,
Јербо Марко адет незнадише.
Пака ходе двору бијелому, 30
Мучи Марко ништа неговори.
Питала га остариела мајка:
„Што је теби моје диете драго?
„Ал ти Дужде недаде диевојке?
„Ал те није лиепо причекао? 35
„Што ли си ми Марко невесело?“
Говори јој Краљевићу Марко:
„Пројди ме се моја стара мајко
„Дужде мени даде дијевојку;
„Ал да знадеш моја стара мајко 40
„Силно сам ти потрошио благо!
„Док сам на њу прстен ударио!
„Ал ме нико нехти даровати;
„Да ти ми ју оставити мајко.“
Говори му ослариела мајка: 45
„Немој синко Краљевићу Марку,
„Неостављај младјане диевојке.
„А незнаш ли моје диете драго
„Да је таки адет у Млетчанах?
„Јер се у њих сада недарива, 50
„Већ кад дојдеш по младу диевојку.
„Ако т' они нису даровали
„Твоја ће те даровати мајка.
„Дат ћу теби кљуће од сандуках
„Узми блага колико ти драго. 55
„И још ће те даровати мајка:
„Дат ћу теби од злата тепсију,
„У тепсији јабуку од злата,
„У јабуци хиљаду дукатах,
„На јабуци змија оплетена, 60
„А на змији круна од бисера
„И у њојзи два драга камена,
„Пред којим се може путовати
„У по ноћи ка’но и у подне.“
Кад је Марко мајку разумио, 65
Пише књиге на све четри стране,
Све јунаке к себи зовијаше.
Кад је вриеме од недиеље било
Сакупи се лиепа кита сватах,
И појдоше пут биелих Млетаках. 70
Кад су били пред Млетке бијеле
Гледала их млађана диевојка.
Са прозора на горњем тавану,
Старицу је дозивала мајку:
„Ну поглцдај стара моја мајко, 75
„Ну погледај свате Краљевића:
„Од када су Млетци саграђени
„Нису лиепши свати сакупљени,
„Што сакупи Краљевићу Марко,
„Лиеп је Марко и одора му је.“ 80
Када их је Дужде угледао,
Посла одмах по граду теларе
Да по Млетцим чоха простире се
Куд ће Марко с коњом пролазити,
И његова лиепа кита сватах. 85
Када Марко уљезе у Млетке
Дужде чини велико весеље,
Све Млетчане на пир позиваше
Гостише се недиељицу данах;
Када ли је по недиељи било 90
Тад говори Краљевићу Марко:
„Да ти Бога Дужде Млетчанине!
„Ја ћу поћи к биелом двору мому.“
Кад су они Марка разумиели
Поче њега сваки даривати: 95
Лиепо га је Дужде даривао,
Даде њему бритку сабљу своју
Која ваља више од Млетаках,
А на ћорди два камена драга,
При којим се може вечерати 100
У по ноћи ка’но и у подне.
Лиепо га је баба даровала,
Даде њему од злала тепсију,
У тепсији од злата јабуку,
У јабуци хиљаду дукатах, 105
На јабуци змија оплетена,
А на змији круна од бисера,
И у круни два драга камена,
Који сјају ка’но сунце жарко.
Лиепо су га свасти даровале, 110
Свака даде по сива сокола,
По сокола од сухога злата.
Лиепо га је млада даровала,
Даде њему везену кошуљу
Више злата него биела платна, 115
Да је моћи измиерити платно
Сухо би га притегнуло злато.
Пак с’ упути Краљевићу Марко,
Упути се к биелом двору свому.
Кад су били у гори зеленој 120
Туте им је лоша сриећа била,
Пухну виетар с високе планине
Па диевојци лице одгрћује.
То од сватах и невиди нико,
Већ диевере Мујо Алај-Беже. 125
Како ју је оком угледао
За њом се је мамом помамио.
Кад су били на сриед поља равна,
Туте их је ноћца ухватила.
Стаде Марко пењати чадоре 130
Јетиног себи и свому коњицу,
А други је чадор разапео
Дјеверовим и младој диевојци,
Трећи чадор скупштини сватовах.
А када је од пол ноћи било 135
Устаде се Мујо Алај-Беже
И говори младим дјеверовим:
„Да вам Бога два царева сина!
„Дајте мени млађану диевојку."
Нехтише му дати дијевојку; 140
Ал им вели Мујо Алај-Беже:
„Дајте мени лиепоту диевојку,
„Дат ћу вами три товара блага.“
За благом се диеца примамише,
Дадоше му лиепоту диевојку. 145
Тад говори Мујо Алај-Беже:
„Да ти Бога млађана диевојко!
„Дај ми љубит биело лишце твоје.“
Ал говори млађана диевојка:
„Ниј’ ме тога научила мајка, 150
„Да ја љубим брката јунака,
„Него лиепо момче голобрадо
„Ка’но мога Краљевића Марка.“
Кад то чује Мујо Алај-Беже
Поче брити сиеду браду своју, 155
У прегљачу млађаној диевојци.
Кад то види млађана диевојка
Она биежи Марку под чадоре,
Пак му сиеде поврх русе главе.
Једна јој се суза отиснула 160
Па је Марку на образ паднула;
Ожеже га ка’но искра ватре,
Пробуди се Краљевићу Марко.
Кад угледа млађану диевојку
Срдито је њојзи бесиедио: 165
„Што си дошла јадна се родила!
„Ал те мајка љубит научила?
„Али мислиш родила се јадна
„Да ја немам биелих дворах мојих?“
Она њему плачућ одговара: 170
„Нисам Марко мили господаре;
„Већ да знадеш Марко господаре:
„Хтиео ми је лишце обљубити
„Они клети Мујо Алај-Беже
„Да се нисам измакнула Марко.“ 175
Кад то чује Краљевићу Марко,
Једва чека доклен зора дојде;
А када је зора забиелила,
Тад прихвати бритку ћорду своју,
Нагло ходе к Муји Алај-Бегу. 180
Говори му Краљевићу Марко:
„Јел истина курвино копиле
„Да си хтиео обљубит ми љубу?“
Одговара Мујо Алај-Беже:
„Истина је Краљевићу Марко.“ 185
Кад је Марко риечи разумио
Махну ћордом одсиече му главу.
Тада зове два царева сина
Да и њима одсијече главе;
Ал говори млађана диевојка: 190
„Немој Марко одсиецат им главе
„Јер су диеца луда и нејака,
„За благом се они приварише.“
Прости Марко царевим синовим,
Пак с’ упути к биелом двору свому 195
Гдие га чека остариела мајка.
Малено је вриеме постајало
Мало вриеме мање од године
Љуба њему пород породила,
Пород лиепи сина јединога. 200
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
