Женидба Бојчић-Делалије и личког Мустајбега
0001 Рано рани лички Мустајбеже,
0002 Из одаје у ахар изадје.
0003 Кад му сестра рано подранила,
0004 Па изашла у ахар-одају,
0005 Да направи ахарску одају,
0006 Гдје јој брацо сиди Мустајбеже;
0007 Кад он сестру у ахару нађе,
0008 Прође беже, сједе код пенџера.
0009 А побиже из одаје злата.
0010 Њојзи вели лички Мустајбеже:
0011 „Сестро Злате, у мене једина,
0012 Ход’ се мени у одају врати!“
0013 Поврати се кићена дивојка,
0014 Њојзи беже стаде говорити:
0015 „Сестро моја, моја јединице!
0016 Вакат дође, да се растајемо,
0017 Теби се је вакат удавати,
0018 Просци т’ ишћу са стране четири,
0019 Просе т’ бези, а просе ајани,
0020 Тебе просе дви паше цареве,
0021 Радослија од Хливна бијела,
0022 Фазлипаша од Књина камена
0023 Ево књига по пенџеру моме,
0024 Сад одбери за кога ћеш поћи;
0025 Коме речеш, сестро јединице,
0026 Оном ће те брацо поклонити,
0027 Ја ћу тебе кршно опремити,
0028 Ја ћу теби у походе доћи.“
0029 Њему сестра стаде говорити:
0030 „Брате Мујо, у сестре једини!
0031 Ти старији, а ти паметнији,
0032 Ти ме даји, коме теби драго.
0033 Ако ћеш ме у воду турнути,
0034 Зато т’ сестра завидити не ће.“
0035 „ „Не ћу, сестро, у брата једина!
0036 Ја ћу теби вољу напунити.“ “
0037 „Брате Мујо, у сестре једини!
0038 Кад ћеш мени вољу напунити,
0039 Хош ми вјеру дати од себека,
0040 Да ми ништа учинити не ћеш,
0041 Ја ћу знати, ког ћу изабрати.“
0042 Брат јој вјеру даде у одаји,
0043 Њему сестра руку пољубила:
0044 „Брате Мујо, у сестре једини!
0045 Кад ћеш мени вољу напунити,
0046 Не дај мене паши никаквоме,
0047 Паше не ћу, ја пашинска нисам,
0048 А не дај ме бегу ниједноме,
0049 Јер су бези једни каматари;
0050 Већ ме, брате, подај за јунака
0051 У Подгорју Бојчић-Делалији,
0052 Јер сам и ја пала од јунака.“
0053 Док му рече сестра у одаји,
0054 Уз бега је боја ошинула:
0055 „Стани, сестро, од Бога ти тешко!
0056 Веш ти даље животиње нејма,
0057 Сад ћу твоју одризати главу.
0058 Што ће теби Бојчић-Делалија?
0059 Кад знаш, Злато, од Бога ти тешко,
0060 Да је тебе госпоја родила
0061 У одаји, на меку јатаку,
0062 У билу те свилу замотала,
0063 А господским мликом нахранила;
0064 Знаш ли, сестро, сам те Бог убио,
0065 Да ј’ Алију влахиња родила
0066 У бујади овце чувајући,
0067 У прегачи колиби донила,
0068 У руно га вуне замотала,
0069 У купину па га повијала.“
0070 Па на ноге скочи у одаји,
0071 Сијну њему сабља голотрба,
0072 А побиже кићена дивојка,
0073 За њом брацо бјежи Мустајбеже.
0074 Дочека га Ђулић-бајрактару,
0075 Па уфати личког Мустајбега:
0076 „Стани, беже, од Бога ти тешко!
0077 Зар би сестри ти кидисо глави?
0078 Јеси ли јој своју вјеру дао,
0079 Да јој ништа учинити не ћеш?“
0080 Па од бега сабљу ујагмио;
0081 А побиже у кулу дивојка,
0082 За њом брацо лети Мустајбеже
0083 И узео троструку канџију,
0084 Чудно бије сестру јединицу;
0085 Док утече сестра у одају,
0086 Тридесет јој отпара канџија.
0087 Кад прикључа од одаје врата,
0088 Њојзи вели брацо Мустајбеже:
0089 „Сестро моја, од Бога ти тешко!
0090 Ево ти је вјера од менека:
0091 Излазити из одаје не ћеш,
0092 Сестро моја, за петнаест дана.
0093 Ко т’ најмржи биде на Удбини,
0094 Ономе ћу тебе поклонити,
0095 Двор ћеш мести и воду носити.
0096 Ево три су дана до бајрама,
0097 Сва ће Лика на Удбину саћи
0098 У џамију, да бајрам клањамо.
0099 Ту ће доћи Бојчић Делалија,
0100 Док изадјем из наше џамије,
0101 Алији ћу главу одризати.“
0102 То јој рече, па се натраг врати.
0103 Оста Злата у кули каменој,
0104 Вавик Златка цвили у одаји,
0105 А спомиње Бојчић-Делалију:
0106 „Куку, душо, Бојчић-Делалија!
0107 Да сам мореш очима видити,
0108 Гдје је Златка, твој ајауклија,
0109 Да т’ је Злата допала невоље,
0110 Да б’ у кога, не би ни жалила,
0111 Нег у брата Мустајбега свога.
0112 Ево ме је метно у невољу,
0113 У невољу, у моју одају,
0114 На врата ми килит навалио;
0115 Приварио мене у ахару,
0116 Па одадох тебе Мустајбегу,
0117 Да б’ ти љуба била код колина,
0118 Заклео се мени Мустајбеже:
0119 Из одаје излазења нејма
0120 Све дан по дан за петнаест дана.
0121 Кад изадје петнајст пуних дана,
0122 Ко ми најбржи биде на Удбини,
0123 Оном да ће мене поклонити,
0124 Двор му мести и воду носити.
0125 Ево нејма до нашег бајрама,
0126 Нејма, душо, нег три била дана;
0127 Заклео се мени Мустајбеже,
0128 Да ће теби главу одризати,
0129 Када садјеш на град на Удбину;
0130 Нејди, драги, на град на Удбину
0131 Не ’ш видити своје јауклије.
0132 Нег, Алија, срце из њедара,
0133 Ако с’ каил Златом с’ оженити,
0134 Ето теби књига од менека:
0135 Тебе фале, да си јунак прави,
0136 А ја чула од свог Мустајбега,
0137 Гдје спомиње кршну дивичицу
0138 На Котару на Приморју равну,
0139 Липу Мару Гавран-капетана.
0140 Ако б’ мого на Котаре саћи,
0141 Те би тебе мио Бог помого,
0142 Па би мого Мару ујагмити
0143 И изнити здраво на Удбину,
0144 Поклонити брату Мустајбегу,
0145 Онда с’ мореш са мном оженити;
0146 Јер сам чула ја од брата свога,
0147 Ко би њему Мару избавио,
0148 Да би њему мене поклонио,
0149 Дао читлук тријест кућа кмета
0150 И агалук тридесет нефера,
0151 И дао му стотину дуката,
0152 Да опреми пира на оџаку.“
0153 Таку му је књигу направила.
0154 Лако ј’ било књигу направити,
0155 Мучно ј’ књизи књигоношу наћи.
0156 Чудно цвили кићена дивојка,
0157 А све хода по својој одаји,
0158 Често гледа на џаму пенџера,
0159 Не би л’ иког Злата опазила,
0160 Три пут би га Богом побратила,
0161 Па би њега добро даровала,
0162 Да јој књигу снесе у Подгорје.
0163 Па опази момка на калдрми,
0164 Испод куле уз калдрму шеће,
0165 Позна Злата Врцић-барјактара,
0166 Повика га с пенџера дивојка:
0167 „О Врцићу, бегов бајрактару!
0168 Примакни се до пенџера мога,
0169 Имам нешто с тобом говорити.“
0170 Кад јој Врцић под пенџер изадје:
0171 „Давор Злато личког Мустајбега!
0172 Де говори, што ћеш говорити,
0173 Дуго не смим под пенџером стати,
0174 Опазит ће Лички Мустајбеже,
0175 Море моју он одсићи главу.“
0176 Плачно њему говори дивојка:
0177 „О Врцићу, да си брат по Богу!
0178 Јеси л’ чуо за жалост велику,
0179 Да ме ј’ брацо метно у невољу,
0180 У невољу, у моју одају?
0181 Би ли мени за братство примио,
0182 Ти послушо нове посестриме,
0183 Да т’ отиснем књигу са пенџера,
0184 Снио књигу у Подгорје равно,
0185 Придо књигу Бојчић-Делалији,
0186 Понио му селам од менека,
0187 Нек не иде Але на Удбину,
0188 А на бајрам у нашу џамију,
0189 Бег ће њему глави кидисати,
0190 А кршно ћу тебе даровати.“
0191 То говори с пенџера дивојка,
0192 Грозне сузе из очију ваља.
0193 Милосив се момак пригодио,
0194 Жао му је кићене дивојке
0195 И Алије, побратима свога,
0196 Бајрактару сузе ударише:
0197 „Давор Злате, нова посестримо!
0198 Ја ћу тебе јутрос послушати,
0199 Снити књигу у Подгорје равно,
0200 Придати је побратиму своме,
0201 Бег да ће ми одризати главу.
0202 Отискуј ми књигу са пенџера,
0203 Да је носим у Подгорје равно.“
0204 Дивојка му књигу отиснула:
0205 „Ето т’, брате, књиге Алијине,
0206 И у књизи гердан од дуката,
0207 То је њему тврдо обиљежје.“
0208 А фати се руком у џепове
0209 И извади педесет дуката,
0210 Са чивије јаглук ујагмила,
0211 У њег метну педесет дуката:
0212 „Ето т’, брате, јаглук са пенџера
0213 И у њему педесет дуката;
0214 Ако моја жива буде глава,
0215 Те запанем Бојчић-Делалије,
0216 И боље ћу тебе даровати.
0217 Не шали се, нови побратиме,
0218 Немој моје књиге забављати,
0219 Ван је носи Али у Подгорје.“
0220 „ „Посестримо, не старај се с тиме.“ “
0221 То јој рече, па се натраг врати,
0222 У ахару он се опремио.
0223 Њему вели лички Мустајбеже:
0224 „Куд ћеш, сине, Врцић-бајрактару?“
0225 А вели му Врцић-бајрактару:
0226 „Хоћу својој кули на пољане,
0227 Да обидјем мајку на оџаку.“
0228 У подруму опреми дората,
0229 У авлију изведе дората,
0230 Њему вели беже са пенџера:
0231 „Хајде, сине, бегов бајрактару,
0232 Сутра ми опет на Удбину дођи.“
0233 „ „Хоћу, беже не старај се с тиме!“ “
0234 То му рече, узјаха дората;
0235 Не ће бајро кули на пољане,
0236 Већ окреће у Подгорје равно
0237 Билој кули побратима свога.
0238 Дочека га Бојчић-Делалија,
0239 У одаји пиће разложише.
0240 А вели му Бојчић-Делалија:
0241 „Побратиме, Врцић-бајрактару!
0242 Јеси л’, брате, био на Удбини
0243 Код оџака личког Мустајбега,
0244 Је ли здраво лички Мустајбеже,
0245 Јеси л’ видјо кићену дивојку,
0246 Липу Злату, моју јауклију,
0247 Је ли здраво кићена дивојка,
0248 Нада ли се Бојчић-Делалији?“
0249 А вели му Врцић-Бајрактару:
0250 „Ја сам, брате, био на Удбини,
0251 Здраво нам је беже на Удбини,
0252 А здраво је кићена дивојка;
0253 Злата ме је теби оправила,
0254 Селам ти је кићена дивојка,
0255 Послала ти књигу по меника,
0256 Ето гледај, што т’ у књизи пише.“
0257 Узе Але, књигу размотао,
0258 А из књиге гердан полетио,
0259 На гердану стотину дуката;
0260 А одјекну Але у одаји,
0261 Зуби шкрину, црна крвца лијну,
0262 Грли побру, у чело пољуби:
0263 „Сад ја знадох, да брата имадох.“
0264 Па пригледа књигу у одаји,
0265 Књигу гледа, боју промињује.
0266 Када види,шти пише дивојка,
0267 Насмија се, вели бајрактару:
0268 „Побратиме, Врцић-бајрактару!
0269 Врло се је беже разљутио,
0270 Врло ј’ сестру резил учинио;
0271 Ал ако ће, Богом побратиме!
0272 Када, брате, на Удбину садјеш,
0273 Селам ћеш ми кићеној дивојци,
0274 Нек не плаче кићена дивојка,
0275 Ја јој доћи на Удбину не ћу,
0276 Нек ми дову чини на Удбини,
0277 Јер ја идем управ на Котаре
0278 Билој кули Гавран-капетана
0279 Пораз Маре, кићене дивојке.
0280 Ја л’ ћу с’ липом Златом оженити,
0281 Ја л’ ћу Котар телом населити
0282 И под кулом кости оставити.“
0283 То рекоше, па се растадоше.
0284 Ђулић оде на дуге пољане,
0285 А остаде Бојчић-Делалија.
0286 У одаји сандук отворио,
0287 Па потеже котарско одило,
0288 Ка котарски носе капетани,
0289 Турско свуче, котарско обуче,
0290 Па он садје у подрум дјогату,
0291 На јаслама опрема дјогата,
0292 А с добрим се дјогом приговара:
0293 „Давор дјого, десно крило моје!
0294 Пали су нам пути на Котаре
0295 Билој кули Гавран-капетана
0296 Пораз маре, кићене дивојке,
0297 Ја изнити, јали погинути,
0298 Не би л’ своју ја одржо главу
0299 Од ајана личког Мустајбега,
0300 Не би ли се с бегом помирио.
0301 Немој старе наре показати,
0302 Какву с’ био до сад научио,
0303 Кад опазиш седло на себика,
0304 За’рзати, доре, код јасала:
0305 Опазит ће моја стара мајка,
0306 Зацвилит ће мајка на оџаку.“
0307 Хајван дјогат не зна говорити,
0308 Док опази седло на себика,
0309 Он закопа обима ногама
0310 И за’рза дјогат код јасала,
0311 Опази га на оџаку мајка.
0312 Док искочи мајка из оџака,
0313 Син изведе дјогу у авлију
0314 Под такумом и под кубурама,
0315 А закука мајка у авлији:
0316 „Куку, Але, мој једини сине!
0317 Куд ћеш, синко, на коњу дјогату,
0318 Куд с’ обуко котарско одило?
0319 Данас вакта од Котара нејма,
0320 Близу се је бајрам прикучио,
0321 Данас беже војевати не ће.“
0322 Аиља јој вели у авлији:
0323 „Не плач’, мајко, болит ће те глава;
0324 Ако беже војевати не ће,
0325 Алија ће на Котаре сићи
0326 Билој кули Гавран-капетана
0327 Пораз Маре Гавран-капетана,
0328 На ме се је беже разљутио;
0329 Не би л’ бегу изнио дивојку,
0330 Па код бега главу умирио.“
0331 Ту се с мајком липо халалио:
0332 „Хајде, синко, у сто добрих часа,
0333 Здраво био, па се веселио,
0334 Свитао ти образ на дивану!
0335 Не шали се у мене једини,
0336 Да ти тамо биде до потребе,
0337 Главу подај, а образа не дај,
0338 Боље ти је тамо погинути,
0339 Нег црн образ на Лику изнити,
0340 Да се с тобом шале Удбињани,
0341 Који, синко, да војују не ће,
0342 Веће влаче о таких јунацих.“
0343 То рекоше, па се растадоше.
0344 Отиште Але дјогу из авлије,
0345 Оде мајка у кулу камену.
0346 Гони Але низ Подгорје равно,
0347 Све он мисли у седлу дјогату:
0348 „Сад куда ћу коња окренути,
0349 Хоћу л’ управ низ Лику Вучјаку,
0350 Вучјак прићи, на Котаре сићи,
0351 На Стапарје кули Гаврановој?
0352 Али ћу се овди увратити
0353 Билој кули побратима свога,
0354 Свога побре Маљковић-Стипана,
0355 Да ја видим, је л’ ми дома побро,
0356 Ако би ми било до потребе,
0357 Мого би ми побро требовати.“
0358 То говори и окреће кули.
0359 Биш се тавна ноћца уноћала,
0360 Он повика побратима свога:
0361 „Маљковићу, Богом побратиме!
0362 Јеси л’ дома у кули каменој?“
0363 Опази га Маљковић-Стипане,
0364 Од авлије отворио врата,
0365 Ујаха му побро у авлију,
0366 Па Стипану божју помоћ викну.
0367 Дочека га Маљковић-Стипане:
0368 „Благо мени, ево брата мога!“
0369 Сјаха Але и предаде дјогу,
0370 Изадјоше у кулу камену,
0371 У одаји пиће поставише,
0372 Онда вели Маљковић-Стипане:
0373 „Побратиме Бојчић-Делалија!
0374 Куд ћеш, брате, на коњу дјогату,
0375 Што с’ обуко котарско одило,
0376 Каква те је триба наћерала?
0377 Ово се је бајрам прикучио,
0378 Вашег вакта војевати нејма.“
0379 Тад му вели Бојчић-Делалија:
0380 Хоћу, побро, на Стапарје сићи
0381 Билој кули Гавран-капетана.“
0382 Па се фати руком у џепове,
0383 Даде побри књигу дивојачку:
0384 „То је књига моје јауклије,
0385 Од Златије личког Мустајбега,
0386 Оан ми је књигу оправила,
0387 С отог морам на Котаре сићи,
0388 Би ли са мном пошо на Котаре?“
0389 Књигу гледа Маљковић-Стипане,
0390 Насмија се, побри проговара:
0391 „Побратиме, Бојчић-Делалија!
0392 Види бега, од Бога му тешко!
0393 Како се је беже разљутио:
0394 Сестри вјеру дао од себека,
0395 Да јој ништа учинити не ће,
0396 Па сад вјеру своју прегазио.
0397 Ал ако ће, Богом побратиме,
0398 То ће бити, како Бог нареди.
0399 Стан’, причекај побратима свога,
0400 Док се спреми у кули каменој.“
0401 Опрема се Маљковић-Стипане,
0402 А повика сина Милована:
0403 „Миловане, моје дите драго!
0404 Спремај мени на јаслах гаврана,
0405 Добра врана Вучкан-капетана,
0406 Ја ћу с побром на Котаре сићи
0407 Не шали се, моје дите драго,
0408 Ти подигни све шест братинаца,
0409 Подигни ми рају испод краја,
0410 Па их сведи у стазу Мазинцу,
0411 Подигни ми стотину коњика;
0412 Ако нами буде до потребе,
0413 Кад с’ заметне ларма на Котару,
0414 Рад’те нами индат учинити.“
0415 То говори, па се сигурава.
0416 Спремише се оба побратима,
0417 Отискоше низ Лику Вучјаку,
0418 Вучјак пришли, под Мазинац сишли,
0419 И Мазинац стазу пригазише,
0420 Извргли се кланцу Суљанксоме,
0421 Крај Суљанца кланца ударише,
0422 Док стигоше на Стапарје равно
0423 Ниже куле Гавран-капетана.
0424 Виште главе Маљковић-Стипана!
0425 Разјахаше у биртији билој
0426 Код Павице, своје посестриме.
0427 Дочека их Пава крчмарица:
0428 „Давор моја оба побратима,
0429 Побратима, два планинска вука!
0430 Што сте мени сишли на Котаре?“
0431 Њојзи вели Маљковић-Стипане:
0432 „Давор Паво, моја посестримо!
0433 Ми смо сишли на Стапарје равно
0434 Пораз Маре Гавран-капетана,
0435 Ја изнити бегу дивичицу,
0436 Дати бегу кићену дивојку,
0437 Помирити с бегом побратима,
0438 Ја л’ ћемо оба главе посијати;
0439 Изведи нам ате племените,
0440 Да идемо кули Гаврановој,
0441 Не би л’ како Мару ујагмили.“
0442 Њему вели Пава крчмарица:
0443 „Побратиме, Маљковић-Стипане!
0444 Није вакта кули полазити,
0445 Ово нам је данак освануо,
0446 Тврда ј’ кула Гавран-капетана,
0447 У Гаврана шездесет платника,
0448 Што му куле чува и авлије.
0449 Љута ј’ змија Гавран-капетане,
0450 Лудо ћете посијати главе.
0451 Овди ћете бити на даништу,
0452 Дан данити, конак учинити.
0453 Ја ћу вами Мару набавити,
0454 Мара ми је тврди виру дала,
0455 Да би бегу била вјерна љуба.“
0456 Послушаше побре посестриме,
0457 Вас дан онди хладно пили пиће.
0458 Кад се тавна уноћала ноћца,
0459 За њих Пава Мари доказала,
0460 Добавила Мару дивичицу.
0461 Кад им Маре у биртију дође,
0462 Дочекаше оба побратима,
0463 Њојзи вели Бојчић-Делалија:
0464 „Ја Марице, дилбер дивичице!
0465 Хоћемо ли на широку Лику,
0466 Да те носим бегу удбињскоме?“
0467 Њему Маре вели дивичица:
0468 „Не будали, Бојчић-Делалија,
0469 Не носе се из крчме дивојке,
0470 Не краду се господске дивојке.
0471 Још ми ћаћа сиди у коледи,
0472 Ја сад идем ћаћу успавати,
0473 Причекајте до ујутру дана,
0474 Ја ћу изић под кулу камену,
0475 И са мном ће четири слушкиње.
0476 Кад с’ отворе од авлије врата,
0477 Ашићаре изјаши дјогата,
0478 У бостану ујагми дивојку!“
0479 То им рече, на врата окрену,
0480 Оде Мара у кулу камену.
0481 Сву ноћ побре хладно пише пиће,
0482 Сву ноћ пише, дана дочекаше.
0483 Кад с’ помоли иза горе сунце,
0484 То је јутро бајрам освануо.
0485 Нек с’ спремају оба побратима,
0486 Да видимо личког Мустајбега!
0487 Како се је беже разљутио,
0488 Што је реко, да порече не ће.
0489 Сви Личани дошли у џамију,
0490 У џамију, да бајрам клањају.
0491 Све погледа беже по џамији,
0492 Ал ту нејма Бојчић-Делалије.
0493 Кад клањаше бајрам у џамији,
0494 Из џамије изидјоше Турци,
0495 Оде беже до конака свога,
0496 И уз бега тридесет ајана,
0497 Они пију каву у ахару.
0498 Да видимо оба побратима!
0499 Спремише се оба побратима,
0500 Отискоше кули Гаврановој,
0501 Авлијнска се отворила врата,
0502 А искочи на врата дивојка
0503 И уза њу четири слушкиње,
0504 Изадјоше у бостан у башчу,
0505 А изашло тридесет платника;
0506 Они шећу крај бостана башче
0507 И прид њима Митре бајрактаре.
0508 Најахаше оба побратима,
0509 Маљковић им добро јутро викну.
0510 Диже главу Митре бајрактаре:
0511 „Ни здрав био, Маљковић-Стипане!
0512 Ни здрав био, нит се веселио!
0513 Окле овди јутром на подранку?
0514 Сјахуј врана Вучкан-капетана!“
0515 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0516 „Побратиме, Бојчић-Делалија!
0517 Ево Маре Гавран-капетана,
0518 Дижи Мару на сапи дјогату!“
0519 А повика Митра бајрактара:
0520 „Држ’ се, Митре, ето мене на те!“
0521 Па на Митра поћера гаврана.
0522 Пуче пушка Митра бајрактара,
0523 Не зафати коња ни јунака;
0524 Сијну сабља Маљковић-Стипана,
0525 Он погуби Митра бајрактара.
0526 Оте Бојчић кићену дивојку,
0527 Побигоше од куле камене,
0528 А поћера тридесет платника.
0529 Стоји вика Маљковић-Стипана:
0530 „Гони, пборо, дјогу великога,
0531 А ја ћу ти плећи заклонити.“
0532 У Стипана голотрба сабља,
0533 Чува побри коња и дивојку,
0534 Брани Стипан побратима свога.
0535 Ту је Стипан ране допануо,
0536 Дви Алију пушке ошинуше.
0537 Побигоше од куле камене,
0538 А на кули отрже прангија,
0539 А на Задру пукоше топови,
0540 Чу се јека уз оба Котара,
0541 За њима се ларма подигнула,
0542 Бјеже побре уз Котар камени,
0543 Јер се дижу бисни Котарани,
0544 Јагме с’ побре кланцу суљанскоме.
0545 Под Алијом дјогат малаксао,
0546 Хамли дјогат, а тешка дивојка,
0547 А Алију ране освојиле,
0548 Све га држи на коњу дивојка,
0549 А брани га Маљковић-Стипане;
0550 Јер за њима Котар поцрнио,
0551 Истрго се Гавран-капетане
0552 На путаљу, коњу великоме.
0553 Из свег грла он Алију виче:
0554 „Стан’, Турчине Бојчић-Делалија!
0555 Ни’ш утећи, ни Маре однити;
0556 Тебе фале, да си јунак прави,
0557 Турни Мару са сапи дјогату,
0558 Врати дјогу, да се огледамо!“
0559 Кад га чуо Бојчић-Делалија,
0560 Заставио дјогу на Котару.
0561 Вели њему Маљковић-Стипане:
0562 „Стани, побро, Бојчић-Делалија!
0563 Ти не слушај Гавран-капетана.
0564 Бјежи, брате, кланцу мазинскоме,
0565 Поклон’ мени Гавран-капетана,
0566 Ево њему за те мејданџије!“
0567 То му рече, поврати гаврана,
0568 А далеко остали усари.
0569 Кад прикучи један до другога,
0570 О мале се пушке појагмише.
0571 Стоји вика Маљковић-Стипана:
0572 „Држ’ се, побро, Гавран-капетане,
0573 Ја ’ш ми дати главу са рамена,
0574 Да изнесем бега на Удбину.
0575 Ја ћеш моју на Котар однити.“
0576 Кад се коњ’ма гриве састадоше,
0577 Он ујагми пушку одапети,
0578 Пуче пушка Маљковић-Стипана
0579 И зафати Гавран-капетана,
0580 Обори га са коња путаља.
0581 Што је реко, да порече не ће,
0582 Он Гаврану одсикао главу.
0583 Сустигоше бисни Котарани,
0584 Бижи Стипан натраг уз Котаре,
0585 Све се брани из малих пушака,
0586 Узвраћа се Бојчић-Делалија,
0587 И он пуца из малих пушака,
0588 Јере брани побратима свога
0589 И јагми се кланцу мазинскоме.
0590 Виш стигоше бисни Котарани,
0591 Виш рекоше, утицања нејма.
0592 Подвикује кићена дивојка:
0593 „Ја Алија, Бојчић-Делалија!
0594 Бацај мене са сапи дјогату,
0595 У лудо ћет’ посијати главе.“
0596 Њојзи вели Бојчић-Делалија:
0597 „Липа Маре Гавран-капетана!
0598 Остављања до крепања нејма.“
0599 Истом с’ тако с Маром приговара,
0600 Погледаше уз Котар Мазинцу,
0601 Све полиће магла низ Котаре,
0602 Стоји вика сина Милована,
0603 Све спомиње Маљковић-Стипана
0604 И побру му Бојчић-Делалију:
0605 „Ако су вам у животу главе,
0606 Немојте се тамо поплашити!“
0607 Помоли се Миле на путаљу,
0608 За њим све шест скаче братинаца,
0609 То су дица Маљковић-Стипана,
0610 А за њима стотину коњика.
0611 Ујагмише оба побратима,
0612 Сустигоше бисни Котарани,
0613 Заврже се кавга код Мазинца.
0614 Док Милован побре ујагмио,
0615 С Котарани па се приметнуо,
0616 Погину му тридесет коњика;
0617 Котарани веш се повратише,
0618 Ујагмише кланцу мазинскоме.
0619 Све пуцају задарски топови,
0620 Све се јека чује по Котару.
0621 На градових пуцају топови,
0622 По кулама тргају прангије,
0623 Стиже јека на широку Лику,
0624 А све беже слуша код пенџера.
0625 Онда беже вели у одаји:
0626 „О Личани, сиви соколови!
0627 Али грми, ал се земља тресе,
0628 Ал удара море у обале,
0629 Ал пуцају баљемез-топови?
0630 Боже мили, што би оно било,
0631 Да ниј’ каква ларма на Котару,
0632 Јесу л’ наши на броју јунаци?“
0633 Свако мучи, ништа не дивани,
0634 Бега седам двори бајрактара,
0635 А Врцићу сузе ударише:
0636 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0637 Нити грми, нит се земља тресе,
0638 Нит удара море у обале,
0639 Већ пуцају баљемез-топови;
0640 Оно ти је ларма на Котару,
0641 Наши нису на броју јунаци,
0642 Нејма овде побратима мога,
0643 Мога побре Бојчић-Делалије,
0644 Ни побре му Маљковић-Стипана,
0645 Отишла су оба на Котаре
0646 Билој кули Гавран-капетана
0647 Пораз Маре Гавран-капетана,
0648 Јал изнити, јали погинути.“
0649 Грозне бегу сузе ударише,
0650 Па на ноге скочи у одаји:
0651 „О Личани, сиви соколови!
0652 Свако лети до конака свога,
0653 Когод ата храни код јасала,
0654 Свак излази до воде Црваћа,
0655 Док изидјем и ја на голубу;
0656 Ваља њима индат учинити,
0657 Погинут ће оба побратима,
0658 Оде крило од широке Лике!
0659 Дјецо моја, тридесет делија,
0660 Спремајте се у конаку моме!
0661 Бајрактари, износ’те бајраке!“
0662 Бег потече у кулу камену,
0663 Из све главе Симу довикује:
0664 „Сеиз-Симо, вирна слуго моја!
0665 Спремај брзо на јаслах голуба,
0666 Док се и ја у оџаку спремим.“
0667 То говори, па се сигурава.
0668 Изашло му тридесет делија,
0669 Бајрактари изнили бајраке,
0670 Симо хода, а голуба вода,
0671 Талош виче, у таламбас туче:
0672 „Устај, беже, од Бога ти тешко,
0673 Гдје усија оба побратима.“
0674 Бег готова појаха голуба,
0675 Преди њим седам пође бајрактара,
0676 За њим јаше тридесет делија,
0677 Све уз бега дабулхана дрма,
0678 С десне стране Тале на кулашу,
0679 А из ливе на гаврану Раде.
0680 Док изјаха беже до Црваћа,
0681 Већ Личани ате провадјају.
0682 Подиже се беже од Црваћа,
0683 За њим триста пође коњаника,
0684 Отискоше мосту билајскоме,
0685 Лику придје на мосту билајском,
0686 Па окрену под Вучјак-планину,
0687 Све му грозне сузе ударају,
0688 Све спомиње оба побратима,
0689 Све погледа под Вучјак-планину.
0690 Кад искочи из стазе Вучјаку,
0691 Позна беже оба побратима,
0692 За њима јаше седам пособаца,
0693 То су дица Маљковић-Стипана,
0694 И шездесет уз њих коњаника,
0695 Све крвави ка планински вуци.
0696 Ту му момка нејма ни једнога,
0697 Којег није хиса допанула,
0698 Јали рана, јали мртва глава,
0699 Рањена су оба побратима,
0700 А све бегу сузе ударају.
0701 Сритоше га оба побратима,
0702 Алија му турски селам викну,
0703 И Стипан му божју помоћ викну,
0704 Оба их је беже прегрлио
0705 И у чело сваког пољубио:
0706 „Јесте л’ здраво, два планинска вука?
0707 Хаирли вам ваше ране биле!
0708 Морете ли ране приболити?“
0709 А вели му Бојчић-Делалија:
0710 „Здраво, беже, јесмо и весело.“
0711 Турну Мару са сапи дјогату:
0712 „Ето т’, беже, од мене дивојка!“
0713 Њега беже јопет пригрлио.
0714 „Хај аферим, сив-зелен соколе!
0715 Био сам се на те разљутио,
0716 Ћио сам ти ја одсићи главу.
0717 Сад ћу тебе, сине, оженити,
0718 Своју ћу ти сестру поклонити,
0719 Ти ћеш управ са мном на Удбину,
0720 Ја ћу теби свате покупити,
0721 Ја ћу тебе сестром оженити.“
0722 Даде Стипан одсичену главу:
0723 „Ето т’, беже, од мене јабука!“
0724 Прегрли га лички Мустајбеже,
0725 Ту га беже добро даровао,
0726 Јер му даде стотину дуката
0727 И за главу од злата челенку:
0728 „И ти хоћеш са мном у Удбину.“
0729 Сву му беже дјецу даровао
0730 И шездесет с њима коњаника:
0731 „Хајте, дјецо, сваки двору своме!“
0732 Опреми их лички Мустајбеже.
0733 Када беже на Удбину сиђе,
0734 Он доведе Машина бербера,
0735 Да он личи оба побратима
0736 У ахару личког Мустајбега,
0737 Он их личи за седам недиља.
0738 Бег проведе шенлук и весеље,
0739 Ожени се у Удбини Лика,
0740 А изличи оба побратима.
0741 Онда спреми сестру јединицу,
0742 А Алији покупи сватове,
0743 Подиже му триста коњаника
0744 И прид њима Глумца Османагу,
0745 Да му куме биде код Златије,
0746 А даде му седам бајрактара,
0747 И даде му Талу Личанина
0748 И побру му малог Радована,
0749 Да Алији биду у сватових.
0750 Што је реко лички Мустајбеже,
0751 Поклони му тријест кућа кмета,
0752 У агалук њему поклонио,
0753 И у њему тридесет нефера,
0754 А даде му триста маџарија,
0755 Сав му беже трошак потегнуо.
0756 Подигоше кићену дивојку,
0757 Испрати их лички Мустајбеже:
0758 „Хајд’, Алија, Бојчић-Делалија!
0759 Ја би т’ куме био код дивојке,
0760 Да ми с’ сестра није пригодила.“
0761 Отискоше свати у Подгорје,
0762 Завргоше велико весеље,
0763 Све дан по дан три недиље дана,
0764 Оженише Бојчић-Делалију
0765 Сестром Златом личког Мустајбега.
0766 Кад недиља и весеље прође,
0767 Свак окрену својој домовини,
0768 Оста Але у кули каменој,
0769 С Златом био, пород изродио,
0770 Двоје мушко, а и једно женско,
0771 Нек не жели зета за живота.
0772 И никад је није прикорио,
0773 Што је за њу рана задобио.
0774 Док им главе на животу биле,
0775 Бег је врло Алу миловао,
0776 Држо га је ка и брата свога,
0777 Он је често њему доходио
0778 И Алију себи позивао,
0779 Заједно су често војевали.
