Жена удијевала конац у иглу

Некакав човјек, који се био скоро оженио, опремио се на војску, па при поласку пошао код своје жене, која је врло слабо очима гдедала, а у онај час крпила мужу кошуљу, па не видећи уђести конац у иглу, но све са стране па на више и на ниже, а кријући од мужа своје ћоравило, почне све за особице говорити: ми̑ни га сабљо! ми̑ни га пушко! као ови конац моју иглу. Али јој муж то опази па јој рекне: е моја жено! ако си ти лукава, ја сам домишљат; нијеси ти ћорава, него ја који сам те ћораву вјенчао.

ИзворУреди

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 15.