Жали Заре да жалимо
За овај текст није наведен извор одакле је преузет. Уколико исти не наведете, за недељу дана текст ће бити обрисан.
Жали, Заре, да жалиме
Какој ће се раздвојиме,
Ти од мене, ја од тебе.
Ја ће идем на далеко,
На далеко, в бело Врање,
Ће се пишем у кумите,
У кумите, млат кумита, еј!
Пај ће узнем кралску сабју
И тој кралско све оружје,
Па ће идем чък у Пчињу,
Чък у Пчињу, Прешев-казу,
Па ће пређем Вардар воду,
Вардар воду, бъш голему.
Ће се тепам с тија Турци,
С тија Турци, Арнаути!
Жали, плачи, да жалиме,
Кът ће слунце да огреје.
Кът ће слунце да огреје,
Ти помисли: от Бога је,
Ти да знајеш, тој је мојо,
Тој је мојо бело лице.
Кът ће ветар да подувне,
Ти помисли: от Бога је,
Па ти рекни: тој је моја,
Тој је моја блага душа.
Кът ће роса да зароси,
Ти помисли: от Бога је,
Па ти рекни: тој су моје,
Тој су моје дробне слузе!
(Прешево, Бујановац, Врање, Косовска Каменица, Трговиште)