Жабе, пањ и хидpa
| ←Петао, лисица и кокошке | Жабе, пањ и хидpa Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Две жабе (прва басна)→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Жабе живјаху у једном риту у непрестаном несогласију и междоусобној кавги. Почну желити себи поглавара, који би их у добap поредак поставио. Падне по случају један велики пањ у рит. Онда се оне уплаше и стану за неко време мировати. Но видећи потом да се пањ не миче, почну опет зло живити. Taдa им се пошље худра која их начне хватати и прождирати. Од тога времена жабе мирују и дo данас, и свако вече се совјетују, но кад се гoд совјетују, све говоре а ниједна не слуша, много говоре а ништа не творе, и зато oд њихова совјета ништа се добро не рађа.
Жабе овде представљају такове народе који без науке и добрих закона живу у смуштенију. Пањ значи лениве поглаваре који леже као нечувствени, нити су кадри што добро учинити. Хидра се приуподобљава мучитељу који смири људе, али им сам зло твори.
Учи нас ова басна, дакле, да род человечески не може благополучан бити нити у безначалству и пустом самовољству, нити пак под владјетељем ленивим, који за своје подане нити мари нит се стара, нити, на конац, под мучитељем који их само прождире. Хоће се, дакле, цар! Но цар просвештен, трудољубив, праведан, человекољубиви отац, просветитељ и премудри законодавац народа свога. Шчастљив народ којему милостиво небо таковога владјетеља пошље! Но тада је управ шчастљив и достојан имати га кад га љуби како о ц а, радо слуша и повинује му се.
Извори уреди
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|