Викизворник

Еј, море, ко то иде озгор


[Еј, море, ко то иде озгор]

Еј, море, ко то иде озгор?
Не ид’ дољам’ даље!
У нас има неко чудо,
да се ти чудиш нашем чуду!
У нас има ђевојка: 5
дијете је родила;
дјетету је тринаест година,
а мајци је седам година -
поп држи, а кум кршћава!

(192, с. 176-177)


Певач, место записа и напомена уреди

Референце уреди

Извор уреди

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 364. бр. 592.
  • Кнежевић, Мил. В. Растеривање градобитине у ужичком крају, ГЕМ, XV (1940), с. 176-177.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Еј,_море,_ко_то_иде_озгор&oldid=126676”