Ето доли језерце водица
Ето доли језерце водица,
крај језерца зелена травица,
у травици јагоде малине.
Чувала их дивојка Дувањка:
у руци јој злаћана маштрафа, 5
у маштрафи језерце водица.
Отуд јаши млад јунак на коњу
па говори млад јунаик на коњу:
— Ој бога ти, дивојко Дувањко,
беру ли се јагоде малине? 10
Пије ли се језерце водица?
Љуби ли се дивојка Дувањка?
— Ајд’ отален, млад јунак на коњу!
За те нису јагоде малине,
за те није језерце водица, 15
нит’ је за те дивојка Дувањка!
Ово злато другом обећато,
она има драгана Ивана.
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 659.
