Епитафи у драгачевским селима: Прилипац

Епитафи у драгачевским селима: Прилипац су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Прилипац (Општина Пожега).

Црквена порта

Споменик свештенику Миловану Протићу (†1829) (Прилипац – црквена порта)

Зде почивает

Раб Божи

свешћено Јереи

МИЛОВАН ПРОТИЋ

из села Гуче

Престави се

М[есе]ца фервари 18

1829 лето

писа Поп Ристо Син Его

Споменик Свештенику Христифору Протићу (†1845) (Прилипац – црквена порта)

Овде почивају кости

блаженоупокојеног

раба божиег

свјашченојереја

ХРИСТИФОРА ПРОТИЋА

Пароха прилипачког

и жи[теља] Гучког

поживе с братиеју своеју 56.л[ета]

А пресели се у вечност

и предаде Богу Дух Свој

16 апр[ила] М[есеца] 1845.

Споменик Миловану Недељковићу (†1855) (Прилипац – црквена порта)

Ој љубезни србскиј мили роде

умољено престависе овде

и прочитај овај гробни спомен

да разумеш кога покрива...

Под овим ладним мрамором

тихо почива раб Божиј

Г. МИЛОВАН НЕДЕЉКОВИЋ

Маиор и Царско–Турског ордена Кавалер

Он е 40. година као срески старешина у Драгачеву,

правителство и отечество,

свое верно и беспоштедно послужио,

а после као пензионирани Мајор

у 65-ој години старости свое

у вечност преселио се

4-ог фебруара 1855 године

Вечна му памјат!

настојанијем наместника драгачевскога

Г. АКСЕНТИЈА ПРОТИЋА

Крајпуташи

Крајпуташ Саву Антовићу (†1914) (Прилипац – крај пута)

Овај спомен показује

кога међу живима није:

Млад и бујни тамо паде за

свој народ живот даде

отаџбини на бранику

дужност јесте то војнику

САВО Љ. АНТОВИЋ

из прилипца

Бивши каплар 4 чете 1 батаљона

10 пука таковског

кои поживи 24. Год.

погиб: 9 новем: 1914 г.

код Обреновца

у рату српском и аустринском:

и тамо сарањен:

Бог да му душу опрости:

Овај спомен подигошему

његове чиче Милован и Миливоје

и браћа Сретен и Лека Антовићи

Крајпуташ Миленку Антовићу (†1915) (Прилипац – крај пута)

Ој путниче!

Стани овде дужност зове

да прочиташ речи ове:

на бојишту он је пао

и за Српство живот дао:

гонила га жеља мила

да му Српство буде сила

а постиже мисо своју

кад погибе у том боју

МИЛЕНКО М: АНТОВИЋ

из Прилипца

актив: наредник 4 чете

1 Баталиона: 10 пука

коие поживио 23. г.

А рањен на Шабцу

и дотеран у болницу у Крагујевцу.

и умро. 20. фебру. 1915 Г.

и тамо сарањен:

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше му.

његове чиче Милован и Миливоје

и браћа Војислав и Петар

и рођак Сретен

Сеоско гробље

Споменик Илији Јаковљевићу (†1908) (Прилипац – гробље)

Приђи ближе мили читатељу

те ти види ко овде почива

кога ова ладна земља скрива

дична Срба добра домаћина

раба божија

ИЛИЈА ЈАКОВЉЕВИЋ

дугогодишњи кмет

овог села Прилипца

који чесно и богато

поживи 73. год.

А умрије 25 марта 1908. год.

Бог да му душу прости

Овај надгробни спомен

подижему из поштовања

његов син Иван

и унуци Тикомир Милош

и остали

Споменик Светозару Радојевићу (†1914) (Прилипац – гробље)

Овај споменик

показује име

СВЕТОЗАРА РАДОЈЕВИЋА

из Прилипца

Бившег Војника 4 чете.

3-ег Батаљона. X пука. III позива.

Храбро. Борећи се.

против, непријатеља.

Аустрије на Брестовику

погибе 26. новембра 1914. г.

у 46. година своје старости.

Бог да му Душу Опрости

Овај спомен подигоше

своме оцу Светозару синови

Драгољуб, Вељко и Милоје

Радојевић

Кенотаф Милисаву Јовановићу (†1915) (Прилипац – гробље)

За слободу ја сам пао

и за српство живот дао

МИЛИСАВ

син Рајке и Арсенија Јовановића

из Прилипца.

Бив. војник 2 чете 2. Бат.

2. прекобројног пука III поз.

шумадинске конбиноване дивизије.

Који поживи 22 год

А бранећи своју отаџбину

погибе на положају

бугарском фронту око Књажевца

месеца децембра 1915. г.

и тамо је сахрањен

Бог да му душу прости

Овај спомен подигошему рођаци

Петар. Дмитар. Новак. Милош. Томо.

Ненад и Радоје Јовановићи

Писа тихомир Петронијевић

из Лисица

Кенотаф Мајсторовићима: оцу Миленку (†1916) и синовима Милији (†1915) и Благоју (†1915) (Прилипац – гробље)

Труба свирну с бојне Дрине

у бој зове, еј Србине:

Соко прну из свог гнезда

и поведе два витеза

Овај спомен показује име оца

МИЛЕНКА

и два сина

МИЛИЈУ и БЛАГОЈА

МАЈСТОРОВИЋА

из прилипца

који за слободу и отаџбину

дадоше своје животе

МИЛЕНКО

поживи 47. г.

као борац 3 позива заробљен

у ропству умро у Ашану 25: X 1916. г.

синови

МИЛИЈА

поживи 22 г.

као борац сталног кадра

погибе на положају Малој Крсни

9. X 1915. г.

и

БЛАГОЈА МАЈСТОРОВИЋА

из Прилипца

који за слободу и отаџбину (...)

10. IV 1915 г.

и тамо су сарањени

Овај спомен подигоше наследница

Ђурђија и зет Милан Лазаревић

Писа Тих. Д. Петронијевић

из Лисица

Споменик Мирку Јаковљевићу (†19??) (Прилипац – гробље)

Пред: овим: спомеником:

а под: овом: ладном плочом:

почивају кости:

упокојеног раба Божије

МИРКА ЈАКОВЉЕВИЋА:

бившег: пекара: и домаћина.

из овог села: Прилипца:

који часно: и поштено:

поживи (...)

а умре (...)

Овај споменик: му подигоше:

синови: Милун, Гојко, и Млађен

и верна супруга Јеленка

Писа Љубисав Кукић из Лисица

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.