Епитафи у драгачевским селима: Милатовићи

Епитафи у драгачевским селима: Милатовићи су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Милатовићи (Општина Лучани).

Крајпуташи

Споменик Милану Сатарићу (†187?) (Милатовићи – крај пута)

Пошто не знам ђе је

гроб моме оцу

зато му овде спомен ударам

и молим да га сваки прочита

МИЛАН САТАРИЋ

из Милатовића

кои часно и поштено

поживи 41 г. и учествова

у старо турском рату 1876 и 7 и 8.г.

Бог да му душу прости

Спомен му удари

син Василије Сатарић из Губереваца

и унуци Петар Милорад и Милисав

Споменик Владимиру Вучићевићу (†191?) (Милатовићи – крај пута)

Овај спомен показује име

нашег ратника

ВЛАДИМИРА ВУЧИЋЕВИЋА

из Милатовића

војника X пука I позива

који је (...) пропао у рату

приликом евакуације Србије.

Заробљен од Аустријанаца

и отерат у изгон

и тамо је умро и сарањен

Овај му спомен подижу

синови Милија Милета и Тикомир

и жена Стана

Мали гај

Споменик Спасоју Зечевићу (†1885) (Милатовићи – Мали гај)

СПАСОЈЕ ЗЕЧЕВИЋ

из Милатовића

уважени грађанин и абаџија

поживи часно 46 г.

а погибе бранећи своју децу

ВЕЛИКУ

од 12 г.

РАДЕНКА

од 6 г.

од излуђелог Милана Вулићевића

кои са ножом

уби све трое за 1 час

1885 г.

Бог да им душу прости

Споменуи унук Драго

и сна Милица и праунуци

Споменик Јоји Вулићевићу (†1915) (Милатовићи – Мали гај)

Овај спомен показује

на ком месту земља сахрањује

дична срба доброг домаћина

ЈОЈУ ВУЛИЋЕВИЋА

уваженог грађанина и одборника

овог села милатовића

одликованог србрном медаљом

у рату с Турцима

при влади Милана М. Обреновића

у 1876 – [18]78.г.

а кои часно и поштено поживи

међу своим грађанима 75. г.

а престави се у вечнос

10 марта 1915.год.

Бог да му душу прости

Спомен овај подигоше му

из поштовања

његов зет Чедомир Радичевић

и кћер Неранџа

и унук Милорад

Споменик Бошку Томићу (†1919) (Милатовићи – Мали гај)

Ево гроба неизбежна двора

де с одмара тело од умора

краброг ратоборца

БОШКА С. ТОМИЋА

из Милатовића

војника II чете I бат. 10 пука

кои учествова у балканским

и европским ратовима

од [19]12. до [19]19. год.

Који чесно живио 33 г.

а престави се у вечни дом

2 октобра 1919 г.

Слава му Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше му

брат Богић

и жена Станија

и синови Радосав и Милосав

Споменик Милораду Радичевићу (†1925) (Милатовићи – Мали гај)

О мила браћо другови и путници

мили читаоци куд итате

станте мало овде и прочитајте спомен

дична србина

МИЛОРАДА РАДИЧЕВИЋА

из Милатовића

војника I чете I бат: 5 прекоброј. Пука

био је у Турско Бугарско Аустријском рату

и рањен на Мачковом камену

и остао без ноге.

Живи 35 г.

а умре 14 јан. 1925 г.

И бог да га прости

Спомену га отац

син миливоје

синовац Стеван

и супруга Јагода

Споменик Борики Томић (†19??) (Милатовићи – Мали гај)

БОРИКА

жена бив. Аврама Томића

из Милатовића

која као часна домаћица

поживи међу првим 68. г.

у свом времену живота била је

добар кућевни уметник.

Умре (...)

Према свом залагању

спомен јој сподижу

Зет Гвозден

кћи Милица и унуци

Ћуричићи

Споменик Вељку Вукићевићу (†1880) (Милатовићи – Ћуричићи)

Биљег овај показује тјело

почивш.

ВЕЉКА ВУКИЋЕВИЋА

рођеног у селу Милатовићима

којије три разреда

основне школе научијо.

затим буде у Чачку 5. год.

и у Београду 2 ипо год: У трговини.

Трудом своим радњу трговину у Чачку

са Едним ортачки и у ортаклуку.

Паклени злобни људи

који су желели да се

са имањем његовим прославе

Лишишега Живота

2. децембра 1880. г.

А у 25. Год: Младости Свое.

бог даму душу прости.

Овај вечити Спомен

подигоше му

Отац Петар

и Браћа Никола и Миленко

Споменик Светомиру Јовановићу (†1906) (Милатовићи – Ћуричићи)

Овде је сарањена младост

а велика жалост

СВЕТОМИР ЈОВАНОВИЋ

из Милатовића

Бив. војник сталног кадра

кои поживи 22 год.

па тек што поче очевину крабрити

покоси га смртна коса

не пожали што сам роса

Но убига из пушке

Радош Сатарић на правди бога

6. августа 1906. г.

на жалос своје родбине

и целе околине.

Бог даму душу прости

Овај му спомен подигоше

његов отац Миленко Јовановић

и брат Танаско

и мајка Томанија

Радио: Видосав Белопавловић

Споменик Николији Ћурчић (†1910) (Милатовићи – Ћуричићи)

Ево гроба неизбежна двора

ђе се одмара тело од умора

дичне младости

а велике желости

НИКОЛИЈЕ

супруге Јездимира Ћурчића

из Милатовића

а кћер покојног Јеврема Басарића

из Губереваца

која у најлепшем цвету у 19. год.

умрла 30. јануара 1910. год.

Бог да јој душу опрости

Овај споменик подиже

њена ожалошћена мајка Стана

Споменик браћи Вукићевић – Живадину (†1910) и Миљку (†1918) (Милатовићи – Ћуричићи)

Овде сарањена два брата

ЖИВАДИН

од 25 год.

МИЉКО

од 22 год.

ВУКИЋЕВИЋИ

из села Милатовића.

Живадин као регрут

умре у чачанској болници

6. марта 1910. год.

а Миљко код куће умре

10. новембра 1918. год.

И Бог да им душе прости

Спомен им подиже

мајка Круна

Кошутњак

Споменик Новаку Зечевићу (†1894) (Милатовићи – Кошутњак)

Овде је сарањено тјело

НОВАКА ЗЕЧЕВИЋА

из Милатовића.

Поживи као бећар 26 г.

умрије 1. априла 1894 г.

Бог даму душу опрости

Именовани остави аманет

да се овде сарани

Сподигоше му спомен

синовци Миленко и милош

под[писа]

Обрад Симеуновић

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.