Епитафи у драгачевским селима: Каона
Епитафи у драгачевским селима: Каона су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Каона (Општина Лучани).
Крајпуташи
уредиСпоменик Миладину Маринковићу (†1878) (Крај пута Каона–Ћерана)
- МИЛАДИН МАРИНКОВИЋ
- О путниче постој мало
- не жали труда свог
- што ћеш стати и прочитати
- овај биљег који показује тјело почив:
- МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА
- из Дубца
- који је крабро борећи се са турцима
- у битци на Самокову рањен (...)
- па умре код своје куће
- 9. марта 1878. г.
- Он је служио у стајаћој војсци
- I баталиону 1 годину и по па (...)
- Писо Мијаило Поповић из Свештице
Црквена порта
уредиСпоменик Радовану Париповићу (†1839) (Каона – крај цркве)
- Овде почивају кости
- Раб Божи
- РАДОВАНА ПАРИПОВИЋА
- Дунђерина.
- поживи 70 Го:
- Прест[ави се]
- код зета его
- павла Величића
- у Каони
- 1839:
Споменик Симу Радовићу (†1845) (Каона – крај цркве)
- Зде почивает
- Раб Божи
- СИМО РАДОВИЋ
- из села каоне
- во ес Преложник
- ов[е] цркве 550 гроша
- декемвра 1845 го
Споменик Радосаву Кнежевићу (†1857) (Каона – крај цркве)
- Под овом Мраморном Плочом
- Тихо Почивају Кости
- Блажено Упокоеног Раба Божиег
- РАДОСАВА КНЕЖЕВИЋА
- из Села Властелица
- Поживи 71. г.
- У честном и Христо љубивом
- своем Владаниу
- И први Ревнител
- са 4 своја Брата овде лежећи
- Свјатии Храм Воздвигнуше
- А престависе у вечност 4-г Марта 1857
- оваи његов вечит спомен
- сподижему Благодарни син Его
- Свјашћено Ереи Аврам Кнежев[ић]
- Парох Каонски
Споменик Ранђији Кнежевић (†1857) (Каона – крај цркве)
- Овде
- Под овим мрамором
- почивају Кости Блажено Упокоене
- Рабо Божиеја
- РАНЂИЈЕ
- Супруге Радосава Кнежевића
- из Властелица
- Поживи у чесном своем Владању 62 г.
- А престависе у Вечност 12 марта 1857 год
- и син Еја Костадин поживи 13. г.
- Ја овде лежећи
- Престависе У вечнос 6. сеп. 1850 г.
- Оваи Ниов Вечити Спомен
- подиже Благодарни Син
- Парох Каонски
- Ереи Аврам Кнежевић
Споменик Мијаилу Плазнићу (†1883) (Каона – крај цркве)
- Јереј
- МИЈАИЛО ПЛАЗНИЋ
- рођен у с. Губеревцима 1850 г[одине].
- Рукоположен за свешт[еника] 21-II-1869.
- Служио је народу у храму светом овом
- верно и свесрдно 14 година
- а поживи у добром и поштеном владању
- 33 године.
- Умре 6-IV-1883 г[одине].
Споменик Мијаилу Дуњићу (†1888) (Каона – крај цркве)
- У овом мрачном гробу,
- почивају, земни остаци
- пред крамом Божим
- блажено упокоеног
- Г. МИЈАИЛА ДУЊИЋА
- учитеља школе Каонске,
- који је 16 год. служио Државу
- као учитељ омладине србске.
- најпреје био у Лукову учитељ 2 год.
- у округу црноречком
- а 14 год. провео је у Каони
- Гдије и кости оставијо.
- Покојник је рођен 1855 год,
- у Доброселици, окр. Ужички.
- А среза Златиборског.
- Овај одлични наставник дошао је
- до своје учитељске службе
- из простачке колибе,
- кои је послужујући дошао,
- до свог звања.
- Тек ми радња, унапредак, пође
- А конац смрти, и судбина дође,
- те моје тело, сложи овде,
- 6: марта 1888. год.
- Бог даму Душу прости
- Оваи надгробни спомен,
- подиже му
- његова верна супруга Стајка
- и синови Стеван и Богдан
- и кћер Мирка
- Писа Младен Раковић
- из Горачића с,р,
Пајовића гробље
уредиСпоменик Јовану Пајовићу (†1826) (Каона – Пајовићи)
- Зде почивају кости
- ИОВАНА ПАЈОВИЋА
- из села каоне
- поживи 30 лета
- и престави се 1826 Г:
- Оградише му гроб
- браћа Его
- младен и урош
Споменик Лазару Пајовићу (†1856) (Каона – Пајовићи)
- Овде почива
- раб божи
- ЛАЗАР ПАЈОВИЋ
- из Каоне
- кои поживи 51. Лето
- а престависе 8 г Јануара 1856.
- Овај спомен: подигоше
- его брат: спасое
- и синовац Его раде
Споменик Василију Пајовићу (†1872) (Каона – Пајовићи)
- Овде почива
- раб божи
- ВАСИЛИЈЕ ПАЈОВИЋ
- из Каоне
- поживи 5 год.
- умро 23 фебруара 1872. год.
- Овај спомен подиже му
- његов брат Владимир
Споменик Сранији Пајовић (†1874) (Каона – Пајовићи)
- Приђи ближе Српски роде
- те прочитај овај спомен:
- реци Бог да прости душу
- СТАНИЈЕ
- супруге Обрада Пајовића:
- која поживи 60 год:
- а умре 12. јула 1876. год
- Овај спомен подиже јој
- њен унук Манојло Пајовић
- трговац из Каоне
Споменик Станици Пајовић (†1880) (Каона – Пајовићи)
- СТАНИЦА
- од 46 година
- умре 16. Вебруара 1880. г.
- Спомен подигоше јој
- синови Радован и Недељко
- Браћа Пајовићи
Споменик Павлу Пајовићу (†1884) (Каона – Пајовићи)
- Младенац ПАВЛЕ
- од 2 год.
- син Миладина Пајовића
- из Каоне:
- Умро је
- 25 Марта 1884. године
Споменик Станку Пајовићу (†1888) (Каона – Пајовићи)
- СПОМЕНИК
- У овом мрачном гробу
- почивају: земни остатци:
- блажено: упокојеног:
- господар
- СТАНКА ПАЈОВИЋА:
- трговца марвеног: из села каоне.
- Покојник: пресели се у вечност:
- у 51. години: свога живота:
- 3. Јануара: 1888. год:
- За живота свога:
- покојник је лепо и поштено трговао:
- и сиротињу не само у овом крају
- него и по другим местима помагао:
- за свога живота:
- лепо је имање стекао:
- и поштено се владао:
- као што доликује одличном трговцу:
- Овај вечити спомен подиже му:
- његов син јединац
- господар Мијаило Пајовић:
- марвени трговац из села Каоне
- и његова супруга Сава:
- Бог да му душу прости
Споменик Љубици Матијашевић (†1888) (Каона – Пајовићи)
- Овде Почива
- раб. бож.
- ЉУБИЦА
- Супруга Новице Матијашевића
- Поживи 62 г.
- Умре 6 јан. 1888. г.
- Овај спомен подигоше јој
- унуци Сретен и Филип
Споменик Велисаву Пајовићу (†1894) (Каона – Пајовићи)
- У овом Мрачном Гробу
- Почивају земни остатци
- ВЕЛИСАВА ПАЈОВИЋА
- из Каоне
- кои поживи 19 г.
- а умре 6. априла 1894.г.
- Бог да му душу прости
- Овај му знак подиже
- његова кћер Даринка
Споменик Урошу Пајовићу (†1894) (Каона – Пајовићи)
- Овде пред овим спомеником
- и под овом ладном плочом
- почивају земни остатци
- Блажено Упокојеног
- УРОША ПАЈОВИЋА
- грађанина и бившег кмета села Каоне
- који чесно поживи 70. година.
- А престави се у вечност 24. маја 1894. год.
- Бог да му душу прости
- а по смрти својој оставио је
- три пунољетна ожењена сина
- Миладина, Косту и Алексу
- и одањи оснивање грана,
- који му овај споменик подигоше.
- Своме оцу за знак гроба
- и све док је српског рода
- у 1894. години
Споменик Недељку Пајовићу (†1906) (Каона – Пајовићи)
- Овде почива тело
- блажено упокојеног
- НЕДЕЉКА ПАЈОВИЋА
- из Каоне
- који поживе часно и поштено 46 год.
- А умро је 21. новембра 1906. г.
- По својој смрти оставио је
- жену Миљу
- леп пород и сина Вуксана
- који му спомен подиже
Споменик Миљку Пајовићу (†1908) (Каона – Пајовићи)
- Овде под овим спомеником
- и под овом ладном плочом
- лежи тело
- МИЉКА ПАЈОВИЋА
- из Каоне
- који на понос
- целе своје родбине
- и фамилије поживе 21 год.
- часно и поштено.
- У најлепшем цвету своје младости
- пред полазак у воиску
- 20. марта 1908. год.
- од запаљења умре.
- Миљко за време свога живота
- који беше крупан и леп младић
- својом вредноћом као ловац и рабаџија
- и уопште најспособнији у целој околини
- служио је за пример осталима.
- При свом прераном одласку
- оставио је за њим сваког
- до живота ожалошћена;
- брата Јовицу општ. деловођу,
- синовце Уроша и Миладина,
- мајку Дуњу
- и сестре Софију и Стојку и снаху Зорку
- који му овај спомен и подигоше.
- А поред њих осташе
- да га као одличног жале
- много стричева, братучеда и цела фамилија.
- који му сви овом приликом
- поздрављајући се са њим
- желе да му Бог да рајско насеље
Споменик Драгомиру Пајовићу (†1914) (Каона – Пајовићи)
- Овај споменик
- показује име
- краброг ратоборца
- ДРАГОМИРА ПАЈОВИЋА
- из Каоне вој. I чете 2. Бат.
- 10. пука I позива
- ратовао од 1912. г. па до 1914. год.
- а поживијо 32 год.
- а погинуо у Срему
- 29. августа 1914. год.
- Спомен подигоше му
- супруга Миљојка и син Миломир
Споменик Светомиру Пајовићу (†1915) (Каона – Пајовићи)
- СВЕТОМИР ПАЈОВИЋ
- из Каоне
- војник II чете 4. бат. 10. пук I позива
- поживео 30 г.
- а умро је у Краљеву
- од јаки рана 24. II 1915.год.
- И Бог да му душу прости
- Спомен му подиже син Властимир
Споменик Драгињи Станишић (†1926) (Каона)
- Овде почивају моје кости
- ви реците
- Бог да јој душу прости
- ДРАГИЊУ
- жену Владимира Станишића
- из Властељица
- која као добра
- кућаница поживи 60. г.
- Кућик радник до судњега дана
- а ја децо остављам све сада
- нека раде како им је прече
- а ја одок тако Господ рече
- 2. априла 1926. г.
- Збогом сине
- да је теби проста рана
- што ти доји из недара
- ја ти одок, вратити се нећу
- а ти мајци да запалиш свећу.
- Спомен подиже син Петар
- и унуци.
- На овом месту уписујемо
- и њено двоје деце сарањена
- Даринка од 8. г. и Милош
- од 6 месеци.
Споменик Наталији Пајовић (†1945) (Каона – Пајовићи)
- НАТАЛИЈА ПАЈОВИЋ
- Ја поживех 38 лета
- посечеме пушка проклета
- те ме скиде са овога света.
- Са истока сину зрак
- мене младу покри мрак,
- прекрила ме црна земља
- да ме више нигде нема.
- Као домаћица поживе 38 г.
- а погибе неотично
- код своје куће 29. XI 1945. г.
- Спомен јој сподигоше
- муж Танасије
- и син Јовиша.
- Са ове стране ладног камена
- да поменем неколико имена;
- оца, стричева,
- браће и дедова
- који су помрли и изгинули
- пре и за време II светског рата:
- Пајовић Радосав, Милисав, Марко, Јанко,
- Никола, Станимир, Мирко, Маринко,
- Јелена, Стеванија и Јелисавета.
- Бог да им душу прости.
- А спомен им подиже
- Танасије
Споменик Урошу Пајовићу (†1957) (Каона – Пајовићи)
- Овде почива
- УРОШ ПАЈОВИЋ
- из села Каоне
- рођен 1903. г.
- а умро 1957. г.
- био је лик човека
- угледног и поштеног
- и искреног
- кога је свако волео
- и поштовао.
- Нама живима
- он остаје у светој успомени
- поред дубоке жалости.
- спомен овај
- са осталим
- дубоко ожалошћеном
- породицом и родбином
- подигоше
- отац Јовица
- и син Родољуб
- и жена Пера
Споменик Јовици Пајовићу (†1961) (Каона – Пајовићи)
- Овде почива
- ЈОВИЦА ПАЈОВИЋ
- рођ. 1884. г.
- Свој живот
- проведе као честит
- и поштен грађанин
- овог села и целе околине
- као дугогодишњи деловођа.
- Служио је примером
- дочекавши пензију.
- Свој живот заврши
- природном смрћу
- 29. V 1961. г.
- Спомен му подигоше
- унук Родољуб,
- супруга Коса,
- снахе и праунуци
Извор
уреди- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.