Епитафи у драгачевским селима: Бели Камен
Епитафи у драгачевским селима: Бели Камен су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Бели Камен (Општина Лучани).
Сеоска гробља уреди
Пузе уреди
Споменик Станојки-Цани Милосављевић (†1903) (Бели Камен - Пузе)
- СТАНОЈКА-ЦАНА
- кћер алексе милосављевића
- трговца из котраже
- рођена 18 јуна 1894 г.
- а умрла 1-ог октомбра 1903 г.
- као ученица I-ог разреда основне школе.
- па увену као зелена трава
- прије вакта и прије земана
- а проципти ових девет љета
- па не гледа овог белог света
- О станојка цвеће нашој души
- лепо цвета клону па с осуши
- спомен подижу
- отац алекса и мати јованка
Споменик Алекси Милосављевићу (†1907) (Бели Камен - Пузе)
- АЛЕКСА МИЛОСАВЉЕВИЋ
- трговац, бив. народни посланик
- и одборник општине котрашке
- из котраже
- којије поживијо 52 године
- а умро 6-ог априла 1907. год.
- на велику тугу и жалос своје супруге
- и малолетне деце, а смрћу његовом
- супруга је изгубила мужа свог
- а деца узоритог родитеља,
- општина и држава првог члана свога,
- као такав стекао је лепо име
- и спомен да вечито живи
- спомен овај свом добром
- и заслуженом мужу
- подижу супруга Јованка са децом
Споменик Адаму Дмитрићу (†1915) (Бели Камен - Пузе)
- Ево спомена од камена
- ради вечниг успомена
- храброг војника
- сарањеног овде поч.
- АДАМА ДМИТРИЋА
- из Б[елог] камена
- а бившег ратника
- X п. пука кадровачког
- а услед ратних напора
- разболи се и умре
- у првој резерној болници у Чачку
- 12. фебруара 1915 г.
- Бог даму душу прости.
- Спомен сподижуму
- синовац милорад
- и супруга милосава
Споменик Бранисаву Вилиповићу (†1918) (Бели Камен - Пузе)
- Вечни споменик
- дичне младости почившег
- БРАНИСАВА
- јединог сина зорке вилиповић
- из белог камена
- што у најлепшем цвету у 17 лету
- после 15 дана своје женидбе
- мене покоси јако бољка клета
- не имаде моме срцу лека
- и наиђе судбина проклета
- те ме скиде са овога света
- 16-11-1918 г.
- Спомен сподиже
- његова ожалошћена мајка зорка
- и очур тикомир солдатовић
Споменик Румени Вилиповић (†1918) (Бели Камен - Пузе)
- Ој спомене студени камене
- под гробом у земљи леп цвет труне
- РУМЕНА
- жена почив. бранисава вилиповића
- поживи 16 г.
- а умре после свог мужа 4 дан
- 20-11-1918 год.
- 15 дана заједно бише
- па заједно под земљу одоше,
- бог даји прости
- Спомен сподиже јединој шћери
- њена ожалошћена мајка
- полка мартића
Бујошевићи уреди
Споменик Марији (†1829) (Бели Камен - Бујошевићи)
- 1829
- зде почивает
- Рабе божије
- МАРИЕ
Споменик Анђелији (†1832) (Бели Камен - Бујошевићи)
- Овде кости
- АНЂЕЛИЕ
- супруге стевана поповића
- из наије биорске села блата
- пришела у Место Сего
- прест: 1810 Г.
- а прими сина свог у недра своја
- МИЛУТИНА СТЕВАНОВИЋА
- 1832
Споменик Борисаву Милутиновићу (†1838) (Бели Камен - Бујошевићи)
- ИС ХС
- Овде леже кости
- Раба Божиега
- БОРИСАВА МИЛУТИНОВИЋ
- престависе у 48. Г.
- 1838.
Споменик Станији(†1838) (Бели Камен - Бујошевићи)
- Упокоенија
- Раба божија
- СТАНИЈА
- престависе
- 1838.
Споменик Веси (†1845) (Бели Камен - Бујошевићи)
- Зди почива
- раба божиа
- ВЕСА
- кћер Станоја Милошевића
- из села Котраже
- Престависе
- 1845 Године
Споменик Анђелији (†1851) (Бели Камен - Бујошевићи)
- Овде почива
- раба божиа
- АНЂЕЛИА
- жена Радисава Марића
- живи 36. г.
- умре 1851
Споменик девојци Дмитри (†1864) (Бели Камен - Бујошевићи)
- Овде почива
- раба божија
- ДМИТРА:
- девоика
- ћи пауна Вуковића
- из: села овог Б: камена
- поживи 15 Г:
- и умрије 6-г Јануарија 1864
Споменик Милану Бујошевићу (†1893) (Бели Камен - Бујошевићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- покојнога
- МИЛАНА Бујошевића
- ковача из Б. Камена
- и много годишњег одборника
- који поживи 49 год.
- а престависе у Вјечност
- 22 Априла 1893 Год.
- Бог да му душу прости
- Овај му споменик подигоше
- његови синови Филип и недељко
- и његова супруга Бојана
Споменик Миленији Бујошевић (†1900) (Бели Камен - Бујошевићи)
- У овом мрачном гробу
- леже кости
- МИЛЕНИЈЕ
- прво-брачне супруге
- Филипа Бујошевића
- из Б. Камена.
- По смрти својој
- остави своје ситно петоро деце
- А поживи 22 Год.
- А престави се 6 јуна 1900 Г
- Бог да јој душу прости
- Овај споменик подиже
- њен муж Филип
- и Ђевер Недељко
- браћа Бујошевићи
Споменик Рајку Пртењаку (†1911) (Бели Камен - Бујошевићи)
- Ој камене вечити спомене
- ти моје Тело скриваш
- Више мога Гроба у Век Веки биваш
- те казујеш Место Где је Сарањен
- РАЈКО ПРТЕЊАК
- из Б. Камена
- он поживи 23 г
- а својом намером
- предаде богу племениту душу
- 1 маја 1911 Год.
- И Бог да га прости
- Овај Спомен Подигоше
- Уцвељ. Син
- родитељи Отац Цветко
- и Мајка Рисимија
- и Брат Вилип свом брату
- за вечиту успомену
Споменик Добросаву Бујошевићу (†1915) (Бели Камен - Бујошевићи)
- ДОБРОСАВ
- син Драгића и Стане Бујошевић
- из Белог Камена
- који је као млад цвет
- поживео 20 год.
- а 1914 ступијо је у овај европски рат
- у III чету I батаљона XI пука
- у Приштини
- Тада се тешко разболео
- и пуштен кући на боловање
- и у возу код Ниша
- умро у путовању
- 13 фебруара 1915 Год.
- и тамо је сарањен
- И Бог да му душу прости
- Знак овај подижуму
- отац Драгић
- и братучед Милутин
Споменик Рисиму Бујошевићу (†1915) (Бели Камен - Бујошевићи)
- РИСИМ БУЈОШЕВИЋ
- из Белог Камена
- кои је честно и поштено
- поживио 41 г.
- а као војни обвезник
- ступијоје у овај Европски рат
- у I чачанску резерну болницу
- од евакуације Србије
- При одступању наше војске
- Рисим је се разболео у путу
- на жалос своји синова и кћери
- умро 6 децембра 1915 г.
- у Подгорици у Црној Гори
- и тамо је сарањен
- И бог да му душу прости
- Знак овај подигошему
- син Милутин
- и брат Драгић
Извор уреди
- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.