Европска повеља о локалној самоуправи
ЕВРОПСКА ПОВЕЉА О ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ
(Стразбур, 15. октобар 1985.)
Државе чланице Савета Европе, потписнице овог документа,
Сматрајући да је циљ Савета Европе да постигне веће јединство својих чланица у очувању и остварењу идеала и принципа који представљају њихово заједничко наслеђе;
Верујући да је један од метода којим се овај циљ може остварити постизање споразума на административном плану;
Имајући у виду да су локалне власти једна од главних основа сваког демократског система;
Сматрајући да је право грађана да обављају јавне послове један од основних демократских принципа заједничких свим државама чланицама Савета Европе;
Уверене да се ова права најнепосредније могу остварити на локалном нивоу;
Уверене да се кроз локалне органе власти са стварним одговорностима може обезбедити администрација која је и ефикасна и блиска грађанима;
Знајући да је очување и унапређивање локалне самоуправе у различитим европским земљама важан допринос изградњи Европе засноване на принципима демократије и децентрализације власти;
Сматрајући да је за ово неопходно постојање локалних органа власти који имају демократски конституисана тела за одлучивање и широк степен аутономије у погледу својих одговорности, а такође и путеве и начине за остваривање тих одговорности и средстава која су неопходна за њихово остварење,
Сложиле су се о следећем:
Члан 1.
Државе уговорнице ће себе сматрати обавезним према следећим члановима у складу са начином и у обиму наведеном у члану 12. ове повеље.
Повељу је прихватио (ратификација, приступање) највећи део земаља — чланица Савета Европе: Аустрија (1987), Бугарска (1995), Чешка (1999), Данска (1988), Естонија (1994), Финска (1991), Грчка (1989), Холандија (1991), Хрватска (1997), Исланд (1991), Италија (1990), Кипар (1988), Летонија (1996), Лихтенштајн (1988), Литванија (22. јуна 1999), Луксембург (1987), Мађарска (1994), Македонија (1997), Малта (1993), Молдавија (1997), СР Немачка (1988), Норвешка (1989), Пољска (1993), Португал (1990), Румунија (1998), Русија (1998), Словенија (1996), Шпанија (1988), Шведска (1989), Турска (1992), Украјина (1997) и Велика Британија (1998).
ДЕО I
Члан 2.
Уставни и правни основ локалне самоуправе.
Принцип локалне самоуправе биће признат у домаћем законодавству и, ако је могуће, у уставу.
Члан 3.
- Локална самоуправа означава право и способност локалних власти да, у оквиру законских ограничења, уређују послове и управљају битним делом јавних послова под својом одговорношћу и у интересу локалног становништва.
- Ово право ће вршити савети или скупштине, састављене од чланова који су слободно изабрани тајним гласањем на основу непосредног, равноправног и општег права гласа, који могу имати извршне органе који су њима одговорни. Овом одредбом ни на који начин се не отклања могућност скупштине, референдума или било ког другог облика непосредног учешћа тамо где су они статутом дозвољени.
Члан 4.
- Основна овлашћења и одговорност локалних органа власти треба да буду предвиђени уставом или статутом. Међутим, ова одредба не спречава давање овлашћења и одговорности локалним властима за специфичне сврхе, у складу са законом.
- Локалне власти, у оквиру законских ограничења, имају пуну слободу одлучивања о иницијативама у вези са било којим питањем које није искључено из њихове надлежности или додељено некој другој инстанци.
- Јавне послове ће првенствено обављати они органи власти који су најближи грађанима. Уступање послова другом органу власти требало би да се заснива на процени обима и природе задатка и захтева у погледу ефикасности управе и функционисања привреде.
- Овлашћења дата локалној власти ће по правилу бити потпуна и ексклузивна. Она не смеју бити нарушавана или ограничена другом, централном или регионалном влашћу, осим у складу са законом.
- Тамо где су им овлашћења додељена од стране централне или регионалне власти, локалним органима власти ће, у мери у којој је то могућно, бити дата пуна слобода одлучивања у прилагођавању својих активности локалним условима.
- Локални органи власти ће бити консултовани, у мери у којој је то могућно, и у право време и на одговарајући начин приликом планирања и одлучивања о свим питањима која их се директно тичу.
Члан 5.
Промене у разграничењу локалних органа власти неће бити вршене без претходне консултације локалне заједнице о којој је реч, по могућности путем референдума, тамо где је то омогућено статутом.
Члан 6.
Административна структура и средства за обављање задатака локалних органа власти:
- Не доводећи у питање општије статутарне одредбе, локалне власти могу да одреде сопствену унутрашњу административну структуру како би је прилагодили локалним потребама и обезбедиле ефикасну управу.
- Услови службовања запослених у локалним органима власти биће такви да омогуће ангажовање особља високог квалитета на основу вредности и компетентности; у ту сврху треба створити адекватне могућности за образовање, накнаде и изгледе за напредовање у каријери.
Члан 7.
- Услови под којим раде представници изабрани на локалном нивоу треба да су такви да обезбеђују слободно обављање њихових функција.
- Они треба да обухвате одговарајућу финансијску надокнаду трошкова који настану у току обављања посла о коме је реч, као и надокнаду, тамо где је то могућно, за губитак зараде или плате за посао који је обављен и одговарајућу заштиту социјалног осигурања.
- Све функције и активности за које се сматра да су неспојиве са заузимањем локалног изборног положаја биће одређене статутом или основним правним принципима.
Члан 8.
- Било какав административни надзор над локалним органима власти може бити остварен само у складу са процедурама и у случајевима који су предвиђени уставом или статутом.
- Сваки административни надзор над активностима локалних органа власти по правилу ће имати за циљ само да обезбеди усаглашеност са законом и уставним начелима. Међутим, више инстанце власти могу обавити административни надзор у вези са целисходношћу у погледу задатака чије извршавање је поверено локалним органима власти.
- Административни надзор над локалним органима власти вршиће се тако да обезбеди да интервенција контролне власти буде у сразмери са значајем интереса који треба да штити.
Члан 9.
- Локални органи власти имају право, у оквиру националне економске политике, на адекватна сопствена финансијска средства којима могу слободно да располажу у оквиру својих овлашћења.
- Финансијска средства локалних органа власти биће одређена у складу са овлашћењима која су предвиђена уставом и законом.
- Део, а ако је могуће и сва финансијска средства локалних органа власти, треба да потичу од локалних пореза и такса чију висину они могу да одреде у оквиру ограничења датих статутом.
- Финансијски системи на којима почивају извори који припадају локалним властима биће у довољној мери широки и адаптибилни како би им се омогућило да у мери у којој је то практично могуће држе корак са стварним растом трошкова везаних за обављање њихових обавеза.
- Заштита финансијски слабијих локалних органа власти захтева институцију финансијског изједначавања процедура или сличне мере које треба да коригују ефекте неједнаке расподеле потенцијалних извора финансирања и финансијског терета коме треба да пруже подршку. Такве процедуре или мере неће умањити слободу одлучивања локалних органа власти коју они имају у оквиру сопствених сфера одговорности.
- Локални органи власти биће консултовани на одговарајући начин о томе како да им се додељују прераспоређена средства.
- Субвенције локалним органима власти неће бити, колико год је то могућно, намењене финансирању одређених пројеката. Провизија од субвенција неће уклонити основно право локалних органа власти да у оквиру своје надлежности имају слободу политичког одлучивања.
- У сврху позајмљивања ради капиталног инвестирања, локални органи власти имаће приступ националном тржишту капитала у оквиру законских могућности.
Члан 10.
- Локални органи власти имају право да у вршењу својих дужности сарађују и у оквиру закона стварају конзорцијуме са другим локалним органима власти у циљу остварења задатака од заједничког интереса.
- Право локалних органа власти да припадају асоцијацији ради заштите и промоције њихових заједничких интереса и да припадају међународној асоцијацији локалних органа власти биће признато у свакој држави.
- Локални органи власти имају право да, под условима предвиђеним законом, сарађују са одговарајућим локалним органима власти у другим државама.
Члан 11.
Локални органи власти имаће право да прибегну жалби код суда како би обезбедили слободно спровођење својих овлашћења и поштовање принципа локалне самоуправе који су уграђени у устав или домаће законодавство.
ДЕО II
ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ
Члан 12.
- Свака држава уговорница сагласна је да се сматра везаном прихватање одредаба најмање двадесет ставова првог дела ове повеље, од којих ће бар десет бити одабрано међу следећим ставовима:
— члан 2,
— члан 3, ставови 1. и 2,
— члан 4, ставови, 1, 2. и 4,
— члан 5,
— члан 7, став 1,
— члан 8, став 2,
— члан 9, ставови 1, 2. и 3,
— члан 10, став 1,
— члан 11.
- Свака држава уговорница приликом депоновања инструмената ратификације, приступања или прихватања, обавестиће генералног секретара Савета Европе о ставовима које је одабрала у складу са одредбама става 1. овог члана.
- Свака страна може, у било које време касније, да обавести генералног секретара да се сматра везаном било којим ставом ове повеље који још није прихватила у складу са ставом 1. овог члана. Овакве обавезе дате накнадно сматраће се интегралним делом ратификације, приступања или прихватања стране која даје нотификацију и имаће исто дејство са првим даном месеца који следи по истеку периода од три месеца након датума када је генерални секретар примио нотификацију.
Члан 13.
Принципи локалне самоуправе садржани у овој повељи примењују се на све категорије локалних власти које постоје у оквиру територије државе уговорнице. Међутим, свака страна уговорница може, приликом депоновања инструмената ратификације, приступања или прихватања да одреди категорије локалних или регионалних власти на које намерава да ограничи дејство ове повеље или које намерава да искључи из њеног дејства. Она такође може да укључи нове категорије локалних или регионалних власти у оквиру повеље каснијом нотификацијом генералном секретару Савета Европе.
Члан 14.
Свака страна потписница проследиће генералном секретару Савета Европе све релевантне информације у вези са законским одредбама и другим мерама које предузима у сврху усклађивања са одредбама ове повеље.
ДЕО III
Члан 15.
- Ова повеља је отворена за потписивање свакој држави чланици Савета Европе. Она подлеже ратификацији, приступању или прихватању. Инструменти ратификације, приступања или прихватања биће депоновани код генералног секретара Савета Европе.
- Ова повеља ступиће на снагу првог дана месеца који следи по истеку тромесечног периода након датума када су четири државе чланице Савета Европе изразиле своју спремност да буду везане повељом у складу са одредбама претходног става.
- У погледу сваке државе чланице која касније изрази своју сагласност да буде везана повељом, ова повеља ступиће на снагу првог дана месеца који следи по истеку тромесечног периода након дана депоновања инструмената ратификације, приступања или прихватања.
Члан 16.
- Свака држава може у време потписивања или приликом депоновања инструмената ратификације, приступања или прихватања да специфицира територију или територије на које се ова повеља односи.
- Свака држава може касније, декларацијом упућеном генералном секретару Савета Европе, да прошири примену ове повеље на сваку територију наведену у декларацији. У погледу такве територије повеља ће ступити на снагу првог дана месеца који следи по истеку тромесечног периода након датума пријема такве декларације од стране генералног секретара.
- Свака декларација у вези са претходним параграфима може, у погледу сваке територије назначене у таквој декларацији, бити повучена нотификацијом упућеном генералном секретару. Повлачење ће ступити на снагу првог дана месеца који следи по истеку шестомесечног периода након датума пријема такве нотификације од стране генералног секретара.
Члан 17.
- Свака страна уговорница може да откаже ову повељу у било које време након истека периода од пет година од датума када је повеља за њу ступила на снагу. Шест месеци унапред даће се обавештење генералном секретару Савета Европе. Такво отказивање неће утицати на важење повеље у односу на друге стране уговорнице под условом да у сваком таквом тренутку нема мање од четири такве стране уговорнице.
- Свака страна уговорница може, у складу са одредбама изнетим у претходном параграфу, да откаже било који параграф дела I ове повеље који је усвојила, под условом да остане везана бројем и врстом ставова наведених у члану 12, став 1. За сваку страну која, након отказивања неког става, више не испуњава захтеве садржане у члану 12, став 1, сматраће се да је отказала и саму повељу.
Члан 18.
Генерални секретар Савета Европе обавестиће сваку државу чланицу Савета Европе о:
а) сваком потпису;
б) депоновању сваког инструмента ратификације, усвајања или сагласности;
в) сваком датуму ступања на снагу ове повеље у складу са чланом 15;
г) свакој нотификацији коју прими у оквиру примене одредаба члана 12, ст. 2. и 3;
д) свакој нотификацији коју прими у оквиру примене одредаба члана 13;
ђ) сваком другом акту, нотификацији или комуникацији који се односе на ову повељу.
У потврду тога долепотписани, прописно овлашћени за то, потписали су ову повељу.
Сачињено у Стразбуру, 15. октобра 1985. године на енглеском и француском језику, од којих су оба текста подједнако меродавна, у једном примерку који ће бити депонован у архиви Савета Европе. Генерални секретар Савета Европе шаље оверене копије свакој држави чланици Савета Европе.