Ево слово иже, ма је сир на ниже
Једном ђаку одвећ био мио сир и никад му не би доста било оно што би му игуман дао као и осталијем ђацима, него би вазда прије и послије сам без питања узео а никоме неказао. Окупи једном игуман све ђаке и запријети да не би ништа од јестива узимали без питања, а особито сира, али при томе хтио је да зна хоће ли који преступити ту његову заповијест па на једном начетом сирцу зареже слово иже (Н). У вече ђак по вечери узме онај сир да окине по обичају, па види на сиру урезано оно слово. Одмах се дошјети да је то игуман учинио да не би ко окинуо, те он окине добар комад, па на сирцу уреже онако исто Н, те сирaц остави на исто мјесто, а они комадић окидени поједе. Шјутра дан кад су ручали, изнесу сир, игуман погледа и види слово иже, али му се учини да је много мање сира него је синоћ било, и рече: душе ми, чуда! ево слова иже, али је сир много на ниже.
Извор
уредиВрчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 114.