Дјевојча хитрост

0001 До три мрка завијаше вука
0002 у пазару на сред Сарајева,
0003 то не била три крвава вука,
0004 но то била три горска хајдука
0005 у тавницу, божу несретницу,
0006 у тавницу на сред Сарајева.
0007 Једно бјеше Брајичићу Зрно,
0008 друго јунак Лакетићу Јанко,
0009 а треће је Јушковићу Раде
0010 од питоме Жупе Грачанице;
0011 но на њих се нико не наклања,
0012 до једина варошка ђевојка,
0013 тавници је често долазила,
0014 ал’ хајдуц’ма ништа не зборила,
0015 до ђевојци Зрно бесједио:
0016 "О бога ти, варошка ђевојка!
0017 Што долазиш на пенџер тавници,
0018 љто долазиш, ништа не бесједиш?"
0019 Ђевојка је Зрну бесједила:
0020 "Чујеш мене, Брајичићу Зрно!
0021 Да от’ ли ми дати вјеру тврду
0022 да ме узмеш за вјерну љубовцу,
0023 да бјежимо к обичају твоме,
0024 пушти ћу ве из тавнице јадне."
0025 А да видиш Брајичића Зрна,
0026 пружи њојзи обадвије руке,
0027 те јој даде боже вјере тврде,
0028 таде рече варошка ђевојка:
0029 "Чујеш мене, Брајичићу Зрно!
0030 Сад ће доћи тридесет Сарајлијах,
0031 извешће ве из тавнице тавне,
0032 повешће ве у дно Сарајева,
0033 све тројицу хоте објесити,
0034 но чу ли ме, Брајичићу Зрно,
0035 кад будете низ уске сокаке,
0036 ти завичи грлом и авазом:
0037 "Да ли није брата ришћанина,
0038 оли какве варошке ђевојке,
0039 да изнесе један кондир вина,
0040 да причести три горска хајдука?"
0041 Ја ћу чути, вина изнијети,
0042 још изнијет до три добре ћорде."
0043 То му рекла, у варош отишла,
0044 у то доба тридесет Сарајлијах,
0045 изведоше три горски хајдука,
0046 поведоше низа Сарајево,
0047 кад су били низ уске сокаке,
0048 ал’ да видиш Брајчића Зрна,
0049 завикао грлом гласовитим:
0050 "Да ли брата нејма ришћанина,
0051 али какве варошке ђевојке,
0052 да изнесе један кондир вина,
0053 да причести три горска хајдука?"
0054 То зачула варошка ђевојка,
0055 ухитала, донијела вина,
0056 под пазухо до три остре ћорде,
0057 ајдуцима вино приносила,
0058 ну да видиш тридест Сарајлијах
0059 ђе девојци просипљаху вино.
0060 Ђевојка се на невољи нађе,
0061 тиште руке у шпаг од доламе,
0062 извадила три стотин’ цекинах,
0063 просула их млада по калдрми,
0064 тад ну виђи младе Сарајлије,
0065 како с’ грабе о то пусто благо,
0066 ко ће више уграбити блага,
0067 ал’ ђевојка сабљу повадила,
0068 једном удри Брајичића Зрна,
0069 удари га, коноп пресијеч
0070 и даде му ћорду у десницу,
0071 другом удри Лакетића Јанка,
0072 удари га, коноп пресијече
0073 и даде му ћорду у десницу,
0074 трећом удри Јушковића Рада,
0075 удари га, коноп пресијече
0076 па му даде у мишицу ћорду,
0077 стани тко ће и само погледај
0078 кад с’ јунаци ћордах добавише,
0079 а бијеле руке опростише,
0080 у Турке су јуриш учинили,
0081 посјекоше тридесет Сарајлијах,
0082 изгубише аге и кадије,
0083 узеше им коње виловите,
0084 бацише се хат’ма на рамена,
0085 утекоше проза Сарајево,
0086 узгред сподбе лијепу ђевојку,
0087 која им је живот опростила,
0088 избавила вјешал’ и тавнице.
0089 Ко их ћера, стићи их не може,
0090 ко је чек’о, шчекат не смијаше,
0091 упрцаше здраво и весело.
0092 И нека их, срећа их служила,
0093 па кад бјеху своме завичају,
0094 Зрно узе лијепу ђевојку,
0095 учинио ка јој вјеру дао.
0096 Сваком вјера вјерноме помогла,
0097 каконо је тад’ и потад’ Зрну
0098 и јунац’ма његовим хајдуц’ма.

Извор

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]