Дјевојка је туђина братила
Дјевојка је туђина братила:
„Побратиме мој туђин братине,
Преведи ме преко Романије,
Без љубљена и без миловања
И без оног мушког помишљаја!“ 5
Туђин братац за Бога познао,
Преведе је преко Романије,
Кад је било близу Романије,
Упитала лијепа дјевојка:
„Побратиме, мој туђин братиме, 10
Побратиме, чиј’ су они двори?
Побратиме, чије је весеље?
Побратиме, чије коло игра?"
„Посестримо, твога побратима!"
„Побратиме, камо ти дјевојка?" 15
„Посестримо, ево је уза ме!"
„Побратиме, загрмљеће на те!"
„Посестримо, ако ће и пуцат!"
Кад је било близу б'јела двора
Заплакала лијепа дјевојка: 20
„Мили Боже, на свему ти фала
Ђе ми нема великог јарана,
Да м’ избави од туђин’ братима!"
То говори лијепа дјевојка,
Ал’ ето ти њенога јарана, 25
Па он рече лијепој дјевојци:
„Добар вече, лијеиа дјевојко!"
Па говори лијепој дјевојци:
„Зачуо сам лијепа дјевојко,
Да си пошла преко Романије 30
Побратила туђина братима!"
Она њему потихо говори:
„Јесам драги мој мили јаране."
Кад је јаран ријечи саслушао,
Саслушао лијепе дјевојке, 35
Он говори лијепој дјевојци:
„Пружи руку лијепа дјевојко!"
Пружи руку — одсјече јај главу.
Прибиљежио В. М. Ћ,—ћ.
