Дјевојачка мати преварена
„Ај, дивојко, драга душо моја,
Чул сам јунак да те кара мајка
За ниједно худо дело твоје,
Већ за моје често дохађање.
Просит ћу те ако ми те даде; 5
Ако ми те не даде јунаку,
Ја ћу појти за ту жалост з града
Искат коњу орихова хлада,
А сам себи млајахну дивојку!”
Дивојка је млада гов[о]рила: 10
„Ај, јуначе, неборе луђаче,
Не ходи ти за ту жалост з града
Искат коњу орихова хлада,
Ни сам себи млајахну дивојку!
Нека мајка и бије и кара, 15
А ти к мени и чешће дохађај,
Већ не ходи вечер при мисецу,
Не вођ’ собом хрта ни сокола;
Хрт залаје, а сокол облитје —
Ћут ће кроз сан мила мајка моја!" 20
За то јунак хаје и не хаје,
Већ он иде вечер при мисецу,
Води собом хрта и сокола;
Хрт залаје, а сокол облитје —
Ћула кроз сан дивојачка мајка: 25
„Не лов' лова, незнана делијо,
Не лов’ лова окол' двора мога,
Још је моја нејака дивојка,
Још јој нису косе одгајене,
Нити су ње лица за љубљење, 30
Нити прсте за злате прстене,
Нити ноге за жуте пачмаге!"
Ал говори млајахна делија:
„Муч', не лажи, дивојкина мајко,
Сву ноћ ми је на руки преспала, 35
Ње ми ј' коса руку натишћала,
Нисам могал оседлат коњића,
Ни бријетку сабљу припасати;
Она ми га ј' оседлала млада
И бријетку сабљу припасала!" 40
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
