Душан Силни/3
| ←ПОЈАВА 2 | Душан Силни Писац: Милорад Поповић Шапчанин ПОЈАВА 3 |
ПОЈАВА 4→ |
ПОЈАВА 3
САВА, МИЛИЦА и ЛАЗАР
САВА:
Да сте благословени, децо. Изабрали сте најбољега саветника. Она ће вам бити и најпоузданија помоћница — молите јој се! (Поклони се икони Богородице. Милица и Лазар прилазе му руци.) Је ли стигао Краљ?
ЛАЗАР:
Јутрос.
САВА:
А Краљица, а Кантакузин?
ЛАЗАР:
Сви су овде. Још који час, па овде настаје свечано примање.
САВА (Незадовољно):
Свечано? (Седајући). Само на тренутак да одморим утруђене кости, које од јутрос пешаче... Име твоје младићу?
ЛАЗАР:
Лазар, ставилац на двору.
САВА:
Син?
ЛАЗАР:
Властелина Прибца.
САВА:
А ова владичица (тражећи Милицу очима)?
ЛАЗАР:
Моја Милица (тргне се) кћи властелина Немањића Вратка. (Тражи је и он очима). Ето, нема је.
САВА:
Најлепши је девичански украс стид. Јесте ли верени?
ЛАЗАР:
Све — само да омекша противљење њезинога оца.
САВА:
Противљење?... Реци искушење... све што није победоносно пропутовало кроз тесну и стрмениту клисуру искушења, није очишћено, није стално... (Устајући) Враткова соба?
ЛАЗАР (Показујући му):
На ова врата.
САВА (Показујући палицом на икону):
Само и даље молите Богородицу и матер света! (Полази.)
ЛАЗАР:
Ко си ти, оче?
САВА:
Живи прах... испашталац грехова којима није виновник... Рече овамо?
ЛАЗАР:
Тамо.
(Сава оде.)
|