Дух прошлости

Војислав Илић

Дух прошлости

Дух прошлости Писац: Војислав Илић

Са старих руина, кад поноћ царује свуди,

Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе,

Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди,

Кô бледи призрак умрлих снова и јаве

И тихом песмом, и благим небеским гласом,

Он с тугом буди прошлости давно време;

И смерне звезде трепере чудним красом,

Док песма тоне у бескраје неме...

Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди,

Па сву ноћ прати суморне ове гласе,

И залуд одзив чека - већ плава зорица руди,

И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе...

април, 1882

Извори

• Војислав Илић: Целокупна дела, Књига I, страна 59-60, Издање Свесловенске књижаре, М. Ј. Стефановића и Друга, Београд, 1922.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.