Дуни ми, ветре ладане

* * *

[Дуни ми, ветре ладане]

Дуни ми, ветре ладане,
разлади поље широко,
по поље бели аргаће,
на загон млади овчаре,
на планин' бели косаче. 5
„Еј косаче, коси ли ти коса?"
„Коса коси, ама ја не могу.
Једна коса три откоса кара:
један откос зелена покрива,
друђи откос трава отодолка, 10
тречи откос трава детелина."

Дуни ми ветре^[1]

Дуни ми, ветре ладане,
разлади поље широко,
по поље бели аргаће,
на загон млади овчаре,
на планин' бели косаче. 5

---

Референце

1. Из збирке "Гора бршљанова"

Извор

• Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 325-326.

• Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 69.