Дундара
Проведоше Дундару
Кроз зелену дубраву;
Питају је сватови:
„Кам' ти, Дундо, дарови?" —
„Нисам прела, ни ткала, 5
Нит’ сам шила ни везла,
Већ у млину сидила,
Колачиће кувала,
У гузицу мећала!"
Не море је коњ понијет', 10
Веће кола од олова
И под њима дван'ест волов'.
(Сту галеша, сту рамеша!
Нит’ је просо ни шеница,
Већ дивојка млинара.) 15
Не море јој прстен бити,
Веће гужва орачица.
Кад је дошла двору билом,
Не море јој вечер' бити,
Већ два овна испод звона, 20
И дви овце јаловице
И четири овсенице;
Кад је она вечерала,
Поче рађат' чедо мало,
Питао је стари свекар: 25
„Отклен теби чедо мало?“
А она му одговара:
„Што се чудиш, сида брадо?
У чеда је пуно отац’ —
До двадесет Котарана, 30
И тридесет Имоћана,
И два драга иза града,
И два мила иза млина,
И два попа иза плота,
И Илија синџирлија 35
И Иване нахеркапане!"
Кад је југро освануло,
Неће ванка брез опанка,
Ни на воду брез дивера,
Ни у цркву брез прстена; 40
Иђе млада поред себе,
Два су млина промлила[1]
И дви ступе ступале.
(ГПБЛ, Сербск., F. XIV, № 2/2, л. 240—241).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
