Дунав се Савом оженио
Дунав се Савом оженио,
Тамиша је кумом окумио,
а Мориша остаросватио,
одевери Дрину ладну воду.
Све воде на весеље звао,
на весеље Сави на бригу,
поточиће кићене сватове.
Кад су стали весеља чинити,
све су воде на весеље дошле,
на весеље Сави на бригу,
ал не дође Дрина ручни девер.
Расрди се Сава мила снаа,
књигу пише Сава мила снаа
те пош[и]ље Дрини ручном деверу:
„Дрино водо, мој ручни девере,
з[а]шт’ ми не хте на весеље доћи?”
Књигу пише Дрина ручни девер
те шиље Сави милој снаи:
„Не срди се, моја мила снао,
ево иде летњи Ђурђев данак,
набрати ћу цвећа свакојака
и доћи ће војске свакојаке,
овди ће се ударити војске,
попадаће све јуначке руке
и на руке злаћени прстени,
послаћу ти и прстен и венац;
или носим све јуначке руке
и јуначке самурли калпаке,
а ти ваљаш дрвље и камење
те ти можеш у сваки пут поћи,
а ја не могу сваки пут доћи:
у сваки пут ту нејма јунака.”
Кад је дошао летњи Ђурђев данак,
онди су се војске удариле
и понела Дрина ладна вода,
понела све јуначке руке
и на руке злаћене прстене
и јуначке самурли калпаке.
Скочила је Дрина ладна вода
те набрала цвећа свакојака,
извила снаи Сави венац,
те послала Сави милој снаи.
Извори
уреди- Ерлангенски рукопис, зборник народних песама са Балкана