Др (комедија у четири чина)/47
XVI
ВЕЛИМИР, ПРЕЂАШЊИ
ВЕЛИМИР (долази споља): Добар дан!
БЛАГОЈЕ: Гле ти! Откуд ти?
ВЕЛИМИР: Је ли истина да је стигла Клара?
БЛАГОЈЕ: Истина је.
ВЕЛИМИР: И дете?
БЛАГОЈЕ: Да!
ВЕЛИМИР (пође левој соби): Где је? Тамо, је л`те?
БЛАГОЈЕ: Чекај, немој тамо! Она ме је молила да је зовем овде кад ти дођеш. (Пође, али збуњено застаје. Гђи Драги) А ви... овај... пријо... Не мислите да идете?
ГЂА ДРАГА: Како бих, забога, ишла, а нисам се ни видела са господином Животом?
БЛАГОЈЕ: Па јесте, треба и с њим да разговарате; премда можете бити уверени да ћу ја све од речи до речи казати; верујте, све од речи до речи.
ГЂА ДРАГА: Па јесте, ал` ипак друго је то кад човек лично разговара.
БЛАГОЈЕ : Па јесте, не кажем да није друго.
ВЕЛИМИР (нестрпљив): Али забога, господин Благоје!
БЛАГОЈЕ (сети се): А јест!... (Оде)
|