◄   III IV V   ►

IV

НИКОЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ

НИКОЛИЋ (долази споља): Извините, један телеграм.
ЖИВОТА: Одакле?
НИКОЛИЋ: Из иностранства.
ЖИВОТА: Чега се тиче?
НИКОЛИЋ: Нисам га отварао, није адресиран на нашу фирму; адреса је вашег господина сина.
ЖИВОТА: Његова адреса? (Мари) Видећеш, то ће бити неки телеграфски рачун. (Николићу) Отворите, ако је његова адреса.
МАРА: Да се не љути дете?
ЖИВОТА: Шта има да се љути кад ћу извесно ја платити рачун? (Николићу) Отворите, молим вас!
НИКОЛИЋ (отвара и загледа): Телеграм је из Швајцарске, из Фрајбурга.
ЖИВОТА: Из Фрајбурга? Ко је потписан?
НИКОЛИЋ: Професор, др Рајсер.
ЖИВОТА: Бог ће га свети знати ко му је то? А шта пише?
НИКОЛИЋ (прочита прво у себи, а затим гласно): „ На путу за Атину пролазим кроз Београд првим наредним симплоном. Са задовољством примам ваш позив и задржаћу се дан - два да упознам вашу престоницу.“
ЖИВОТА: Шта ће му тај, да га пита човек, и што га је звао? (Мари) Иди, бога ти, пробуди га, нека одмах дође.
МАРА (оде)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.