Др (комедија у четири чина)/39
VIII
ЖИВОТА, БЛАГОЈЕ
ЖИВОТА (после краће паузе долази још споља свађајући се са Благојем): Зајео си ти мени бар осамдесет слушалаца.
БЛАГОЈЕ: Ама, нисам кад ти кажем.
ЖИВОТА: Дао сам ти паре да купиш сто улазница и поделиш људима који ће аплаудирати, и није их десетак запљескало. Зајео си бар осамдесет улазница.
БЛАГОЈЕ: Било је, брате, и аплауза.
ЖИВОТА: Ама, како било? Затапшало неколико њих као од беде, а кад се Милорад збунио и запетљао, свих сто твојих улазница тако су се слатко смејале као да су бесплатне управо зато да се смеју.
БЛАГОЈЕ: То су се смејали они што су платили улазнице, а њима не можеш забранити; они су се о своме трошку смејали.
ЖИВОТА: Будале, да их пита човек зашто су се смејали? Због оних страних речи, а не знају да филозофија није филозофија ако се не каже страним речима. Ето, реци ти мени шта значи то (на слогове) анитиципативна динамика. Једва сам научио напамет. Ајде, кажи ми шта то значи.
БЛАГОЈЕ: Не знам!
ЖИВОТА: Па не знаш, дабоме, а у томе видиш и јесте филозофија: да ти не разумеш оно што ја кажем, а ја да не разумем оно што ти кажеш. БЛАГОЈЕ: Па јесте.
ЖИВОТА: То је филозофија, а не оно да ја теби дам паре за сто улазница, а ти да купиш свега двадесет.
БЛАГОЈЕ: Опет ти!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|