Драшко Поповић и Гришац Осман-ага
0001 Пили вино до два побратима
0002 Више Спужа у Бјелопавлиће,
0003 У гиздаво село Мартиниће,
0004 На јуначки оџак Радовића:
0005 Једно Турчин од бијела Спужа,
0006 По имену Гришац Осман-ага,
0007 А друго је Поповићу Драшко,
0008 Војевода од Кчева крвава.
0009 Вино пију, разговарају се,
0010 А кад бише у највише пиће,
0011 А намјера бјеше намјерила
0012 Јест од Брда Брђанку ђевојку
0013 Од Пипера племена јакога,
0014 Попадију попа Пилетића,
0015 А родом је с Чева каменога,
0016 И родица Драшка Поповића.
0017 А кад Драшка познаде рођака,
0018 Па се Драшку сави у криоце.
0019 А каква је родила је курва!
0020 Искићена човом венедичком,
0021 Начичана сребром бијелијем,
0022 Испуњена златом жеженијем,
0023 А од себе дивна и угледна,
0024 Љепша цура но бијела вила.
0025 А кад виђе Гришчевић-Османе,
0026 Узиграше токе на јунака,
0027 Па је Драшку ријеч бесједио:
0028 „Побратиме Драшко Поповићу!
0029 „Дај ми Драшко Брђанку ђевојку,
0030 „Једну ноћцу да преконачимо,
0031 „А даћу ти једну пушку малу,
0032 „Коју ми је паша даровао,
0033 „Кад доношах Црногорске главе,
0034 „А ваља ти гроша три стотине;
0035 „Даћу ти је, преварит’ те не ћу.”
0036 Али Драшко ништа не збораше,
0037 Жа’ му свађу с побратимом било;
0038 Али опет Осман говораше:
0039 „Побратиме Драшко Поповићу!
0040 „Дај ти Драшко Брђанку ђевојку,
0041 „Једну ноћцу да преконачимо,
0042 „А даћу ти обје пушке мале,
0043 „Обје ми је паша даровао,
0044 „Кад доношах Црногорске главе,
0045 „Ваљају ти гроша шес стотина.”
0046 А вели му Поповићу Драшко:
0047 „Побратиме Гришчевић-Османе!
0048 „Хајде пођи Спужу бијеломе,
0049 „Па ми пошљи твоју булу младу,
0050 „Једну ноћцу да преконачимо,
0051 „А даћу ти, Драшко, џевердана
0052 „И сувише двије пушке мале,
0053 „А све ми је принцип даровао,
0054 „Кад доношах главе од Турака;
0055 „Јошт кад би ти добра срећа била,
0056 „Кад бих тебе оградио сина,
0057 „Турци би га каурином звали.”
0058 А кад зачу Гришац Осман-ага,
0059 То Турчину жао на св’јет било,
0060 Па извади обје пушке мале,
0061 Једанак им ватру наложио
0062 У прсима Поповићу Драшку,
0063 А кад виђе Драшко Поповићу,
0064 Виђе јунак, да је погинуо,
0065 Засука се на обије стране,
0066 Ма је једна Драшка погодила,
0067 Сломи десну по рамену руку.
0068 А кад виђе Гришац Осман-ага,
0069 Е остаде Драшко Поповићу,
0070 Плећи даде а бјежати стаде
0071 Проз бијелу кулу Радовића,
0072 А не да му Драшко Поповићу.
0073 Но лијевом пали пушку малу,
0074 Те Турчина добро погодио
0075 Посред паса, не даде му гласа,
0076 Ни жива га земља не шчекала,
0077 А припаде, посјече му главу,
0078 И узе му обје пушке мале,
0079 Па побјеже проз Бјелопавлиће,
0080 За њим јадна пристаје ђевојка,
0081 А Драшку је ријеч бесједила:
0082 „А да Драшко јадан брате драги!
0083 „Што ће саде ова сестра грдна,
0084 Што изгуби брата оваквога?
0085 „Сад ће Спушки Турци устанути,
0086 „И мене ће живу уватити
0087 „И на живе муке ударити,
0088 „А тебе ће главу изгубити:
0089 „Ја не жалим моје муке живе,
0090 „Него, брате, твоју добру главу,
0091 „Што си с мене данас изгубио.”
0092 А Драшко јој ријеч говораше:
0093 „Бјежи к мене јадовна ђевојко!
0094 „Па м’ одпаши паса свиленога,
0095 „Те увежи моје ране љуте,
0096 „Па бјеж’ са мном проз Бјелопавлиће.”
0097 А кад зачу лијепа ђевојка,
0098 Па допаде својему рођаку,
0099 А узима мараме од свиле,
0100 Па увеза Драшку ране љуте,
0101 А узе му од Турчина главу,
0102 И узе му обје пушке мале,
0103 Побјегоше проз Бјелопавлиће,
0104 Док дођоше Зети води ладној,
0105 Ал’ је пуста Зета устанула,
0106 Е је неби орав прелетио,
0107 А не рањен Драшко прегазио,
0108 Па се мучи око воде ладне,
0109 Докле страга завика ђевојка:
0110 „Аох Драшко! Ево погибосмо,
0111 „Спушки су не Турци пристигнули,
0112 „Ево иду два Мећикућића,
0113 „Осман-ага и Усеин-ага,
0114 „На два коња ка’ на горске виле.”
0115 А кад виђе Драшко Поповићу,
0116 Он отиде крајем воде ладне,
0117 Доклен нађе једнога овчара
0118 Крајем Зете воде валовите,
0119 Па му Драшко ријеч бесјеђаше:
0120 „О за Бога, ко си код оваца,
0121 „Узимам те Богом побратима
0122 „Пренеси ме преко воде ладне
0123 „А ево ти пушке двије мале
0124 „Са Турчина Гришац-Осман-аге,
0125 „И мене се кажи по имену.”
0126 А овчар му ријеч говораше:
0127 „Ја сам Саво Неваљаловићу,
0128 „А родом сам из Жупе Никшићке,
0129 „Чувам бјеле овце Бошковићу,
0130 „Не смијем те пренијети, Драшко,
0131 „Сад ће мене Турци изгубити.”
0132 А вели му Драшко Поповићу:
0133 „Богом брате, пренеси ме Саво,
0134 „Па бјеж’ са мном Кчеву каменоме,
0135 „Од Бога ти Бож’ју вјеру дајем,
0136 „Држаћу те како своју главу,
0137 „Дати дио како брату своме.”
0138 А кад Саво ријеч разумио,
0139 Па на плећи Драшка доватио,
0140 Пренесе га преко воде ладне,
0141 И пренесе Брђанку ђевојку,
0142 Тек изиде води на брежину,
0143 А на воду долећеше Турци,
0144 Осман-ага и Усеин-ага,
0145 Па у воду коње ућераше,
0146 Али тако Осман-ага виче:
0147 „Стани Саво Неваљаловићу,
0148 „Тако ли се носе Турске главе?
0149 „Сад ћеш мене платит’ свеколико.”
0150 А кад Саво ријеч разумио,
0151 Од образа танку брешку пали,
0152 Осман-агу добро погодио
0153 Насред воде на коња дората
0154 Посред паса, не даде му гласа,
0155 Паде Туре у воду студену,
0156 Те га вода Зета унијела;
0157 А кад виђе Поповићу Драшко,
0158 Па лијевом пали џевердана,
0159 Усеина добро погодио
0160 У врх главе међу очи црне,
0161 Ни жива га земља не шчекала,
0162 Паде Турчин у воду студену.
0163 И њега је вода понијела,
0164 А у воду запловио Саво,
0165 Оба Турска коња уватио,
0166 На једнога Драшко узјахао,
0167 На другога Саво и ђевојка,
0168 Побјегоше проз Бјелопавлиће,
0169 Док дођоше селу Загарачу.
0170 Ту је Драшко трудан починуо,
0171 Па ђевојци пратиоце дао,
0172 Па је посла у Пипере равне
0173 На дворове Попа Пилетића,
0174 Отолен се Драшко подигао.
0175 И поведе Сава побратима,
0176 Кад дођоше Кчеву каменоме,
0177 Држа Сава како своју главу.
0178 И то било, ка’ се је чинило,
0179 Ова пјесма свијема Србима,
0180 Од мен’ пјесма, а од Бога здравље.
