* * *
Драги каранфилу
КаранФиле, моје драго цвеће
Расти брже и буди ми веће!
Ти знаш, цвеће, кад сам те садио,
Око тебе по ладу радио.
Још сам онда тебе нарекао 5
Милој мојој драгој поклонити,
Зато расти, моје мило цвеће,
Расти брже и буди ми веће!
Да те могу скоро узабрати,
Драги мојој недра накитити. 10
Она ће те често мирисати,
У мирису на ме помислити,
У мишљењу за мном узданути,
Уздишући тебе пољубити.
Каранфиле, ти си моје цвеће, 15
Тебе друга никад носит' неће.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 237-238.
