Дођоше на мене добри гости

* * *

[Дођоше на мене добри гости]

Пошла мајка Богородица,
па срела Павла^[1]:
— Што ти је, синко Павле?
— Дођоше на мене добри гости,
добри гости невидени 5
црвени ветрови:
све врте, свуда болу;
него их раздели по води,
по гори Галилеји,
куд петао не пева, 10
куд кокош не крека,
куд пас не лаје,
куд пушка не пуца,
куд човек не живи,
куд поп не чати: 15
тамо да идете,
ви црвени ветрови
на студену водицу,
на зелену травицу,
на црвену јабуку! 20
Да сте благи као мед,
да сте хладни као вода,
да лакне као лако перо,
као чисто сребро!

Па, ако је доста зевала, док је то говорила, држи се да ће бити лакше болеснику.

Певач, место записа и напомена

У Нишу пак овако бају.

Ово се говори девет пута на дан, па се спале кучине и барут, и онај гар од спаљених кучина и барута привије се на место где боли.

Црвени ветар

Референце

↑ или како му је име

Извор

Тимотијевић, Божидар: Истрчаше доњоземци српске народне басме, урицања и врачања, Народна књига, Београд, 1978., стр. 130.

Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 272-273.

[1] или како му је име

[1]