[Дођи, Јело, дођи, душо]
„Дођи, Јело, дођи, душо,
ели дођи, ел' да дођем."
„Немој, немој, лудо младо,
ће ми дођев срамни гости."
Не слуша гу младо момче, 5
те ујане врана коња,
па отиде Јелке двора,
па ву стаде под прозора,
па улегне у баштицу,
врза коња за ружицу 10
па си седе да одмори.
Отуд иде бела Јела,
заузвила свилни скути,
да набере киту цвећа,
да си прати з'лве и јетрве. 15
Пружи руку у босиљак,
увати гу лудо младо,
па гу качи коња врана,
па изведе на раскрсје,
одсече ву десну руку, 20
изврте ву обе очи.
Виче Јела колко може:
„Чујете ме, миле друшке,
остављам ви проклетију,
не варајте момчадију, 25
момчадију — аџамију!"
