Дону грло заболело

* * *


 

Дону грло заболело

Дону грло заболело,
неје грло како грло,
нело грло мерџан зрно,
нема Дону кој да жали,
ни свекрва, ни јетрва, 5
ни Донине девет злве.
Којто Дону да жалеје,
отиш'л је на далеко,
Ha далеко, у чужбину,
закупил је три дућана, 10
у четврту крчму пије.
На крчму му абер дојде,
абер дојде, дом да појде,
Дона му је много болна,
много болна, без пребола. 15
Коња узе под ћирију,
тури ногу у зенђију,
па он појде до сред пута,
срете Дону на носила,
двеста даде стурише је, 20
триста даде одвише је,
па он гледа белу Дону,
па он гледа бело лице,
бело лице пребледело.
"Леле Доне, моја Доне, 25
што си веџе примакнула,
што си очи заклопила?"
Па извади остро ножле,
убоде се у сред срце.


Референце

Извор

  • Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 83-84.