Домаћин у здравље пријатељима
Фала, брате долибаша! како ти данас напио, тако Бог услишио! Која се данас овђе међу нама рекла, та се у амин код господа Бога стекла, да Бог да! Ви мене (т. ј. сви, јер долибаша, који сједи у чело трпезе, сам за све друге напија) написте у моје здравље, а вама Бог удијелио и здравље и весеље! а ја ћу напити у ваше поштено здравље, срећу и напредак, да Бог да! Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и до друге за године дуге! ви у мене а ја у вас вазда на сретње и честито мјесто, ако Бог да! Љубили се као крух и вино, а миловали као права браћа, а нас све Бог и његова милост! За здравље и дуги живот свакојега мојега пријатеља и побратима, кума и друга, који се је овђе намјерио, и који није могао приспјети ради дугога пута а посла крута, да их поможе Бог и Богородица, која може и хоће, ако Бог да! Које на дому, да ради о добру, а ко је на путу да га Бог пропути и здрава своме дому поврати, пунани рука а среће веселе, да Бог да! И кудаћу даље, но нам Бог дао здравље! И сви здрави и ја с вами!
Сви завичу: Фала, брате домаћине, Бог те чуо!
Референце
уредиИзвор
уредиСрпске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 353.