Док копамо, покопамо



[Док копамо, покопамо]

Док копамо, покопамо,
повревимо, попојамо
постот на крај искарамо —
дојде време да ручамо
и да малко одморимо. 5



Напомена уреди

Чим би „работници" (под тим називом су познати они који нешто раде) угледали недељару да им носи ручак, одјекнула би ова песма.

Референце уреди

Извор уреди

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 175.