Дикина кућа
Прођи, дико, и нашим сокаком,
И наша је кућа на сокаку;
Познаћеш је макар и у мраку.
Кућа мала, ал’ забата нема,
Под еведром чудан светац дрема,
Чудан сведац, баш мој стари баба,
Баш мој баба — однео га даба.
Кад он чује, да ко шором прође
И меника на мој пенџер дође,
Тад се баба од санка раздрема,
Па он оће батином да лема —
Лема баба, да све кожа пуца,
Ког излема, том се боме штуца!
Извор
уредиСтеван Бошковић. 1862. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 9-10.