Дивље (427)

     „Дивља ватра добија се где има пуно прлади, која труне и гњије. И рана се свака може изврћи у дивљу ватру, а деца се обично по глави окрастају од „дивље“, особито по лицу, - бије врућина као од усијане пећи“ (268, с. 200 - 201).


Референце уреди

Извор уреди

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 418.