Деспот Ђуро

0001 Подиже се тридесет војводах
0002 а пред њима бан-деспоте Ђуро
0003 те одоше у лов у планину,
0004 лов ловише три бијела дана,
0005 отоле се натраг повратише;
0006 кад дођоше у поље Маџарско,
0007 ал’ ево ти и војвода Јанко,
0008 око њега три стотин’ Маџарах
0009 играју се игре свакојаке,
0010 метају се тешкога камена, -
0011 премеће им Маџарин-Тодоре,
0012 скачу хитра скока јуначкога, -
0013 прескаче им Бановић-Секуле,
0014 трче брза трка пјешачкога,
0015 утјече им војевода Јанко.
0016 Но им Ђуро помоћ називаше,
0017 Јанко му је помоћ приватио:
0018 "Бог дај буди, бан деспоте Ђуро!"
0019 Но му рече Јанко војевода:
0020 "Свраћај амо, бан деспоте Ђуро!
0021 Да с’ играју Срби с Маџарима."
0022 То је Ђуру и премучно било,
0023 погледнуо јунак на јунака,
0024 Ђуро гледа Југа богатога,
0025 а Југ гледа на девет синовах,
0026 а синови Митра најмлађега,
0027 најмлађега ема најбољега,
0028 Дмитар гледа Косанчич-Ивана,
0029 Иван гледа Топлицу Милана,
0030 Милан гледа Љутицу Богдана,
0031 Богдан гледа војводу Милоша,
0032 Милош гледа Рељу крилатога,
0033 Реља гледа Краљевића Марка,
0034 Марко гледа Облачину Рада,
0035 но не гледа Раде ниједнога
0036 он о’ скочи од коња доброга,
0037 па ускочи у Маџаре Раде,
0038 он узимље тешкога камена:
0039 једном тури те им га дотури,
0040 другом тури, далеко претури
0041 не би бојно копје доватило;
0042 једном скочи те им га доскочи,
0043 другом скочи, далеко прескочи,
0044 ласно би се укопао Раде,
0045 још говори Облачина Раде:
0046 "Ајд’ д’ идемо, војевода Јанко,
0047 да трчимо трка јуначкога!"
0048 Отидоше у дно поља равна
0049 потрчаше пољем Маџарскијем,
0050 до сред поља ноге мијешаше,
0051 а кад бише на сред поља равна,
0052 оде Раде пролазити Јанка,
0053 братими га војевода Јанко:
0054 "Богом брате, Облачина Раде!
0055 Немој мене данас пролазити,
0056 а ево ти стотина дукатах."
0057 Но му вели Облачина Раде:
0058 "Не ваља ти, војевода Јанко,
0059 даће мене бан деспота Ђуро!
0060 За данашња моја три мејдана,
0061 даће мене и триста дукатах."
0062 Па отрча пољем Маџарскијем,
0063 докле Јанко не биљегу дође,
0064 дотле Раде починуо трудан,
0065 па засједе коња великога,
0066 жао било војеводи Јанку
0067 па он узе стрелу Секулову,
0068 устријели Облачину Рада,
0069 рањен паде у зелену траву,
0070 жао га је бан-деспоту Ђуру,
0071 па погледну јунак на јунака,
0072 Ђуро гледа Југа богатога,
0073 а Југ гледну на девет синовах,
0074 а синови брата најмлађега,
0075 Митар гледа Косанчић-Ивана,
0076 Иван гледа Топличан-Милана,
0077 Милан гледа Љутицу Богдана,
0078 Богдан гледну Обиљан-Милоша,
0079 Милош гледа Рељу крилатога,
0080 Реља гледа Марка Краљевића,
0081 ал’ не гледа Марко ниједнога
0082 до наљути Шарца великога
0083 па је остру сабљу истргао,
0084 у Маџаре јуриш учинио,
0085 а повикну тридесет војводах,
0086 док војводе сабје повадише -
0087 Марко тридест Маџарах посјече,
0088 то кад виђе Облачина Раде,
0089 утегну се мукадем појасом,
0090 свог се врана коња доватио,
0091 у Маџаре јуриш учинио,
0092 нагоне их један на другога,
0093 паде тама на пољу Маџарксом,
0094 бога моли лијепа ђевојка:
0095 "Дај ми боже, вијар од планине,
0096 да је видим чија гине војска!"
0097 Бог јој даде што у бога иска,
0098 пухну вијар вјетар од планине
0099 те по пољу разагано таме,
0100 ал’ Маџара нејма ниједнога,
0101 до бијежи војевода Јанко
0102 а гони га Краљевићу Марко,
0103 заклиње га војевода Јанко:
0104 "Богом брате, Краљевићу Марко!
0105 Немој мене изгубити главу,
0106 доста сте ми јада учинили."
0107 Марко му је за братску примио
0108 те се Марко натраг повратио,
0109 откупи се тридесет војводах
0110 те Маџар’ма узеше оруже,
0111 узеше им коње и оруже,
0112 укопаше Облачину Рада,
0113 лијепо га браћа опјеваше,
0114 тад одоше к Смедереву своме.