Опсада Шапца

Десетерац о Павлу Стремљанину и Ђерзелез Алији (Опсада Шапца)

А Стремљанин што се ту стекао

Дубину је рова дуго гледо –

Јер онај што Шабац створи

На топове многе се ослони –

Па се врати хитро белом граду

Краљевоме граду Београду

И бродова што је тамо било

До Дунава града опловило

Матија их Савом повукао

И Шапцу их граду дотеглао:

Рају силну у круг поставио

Вел`ку тврђу води направио

Силне лађе у ровове пловне

Топовима да бедем оброне

Све бродове и дрвене шајке.

Кремен пушка' са тврђаве ројним

И стрелама многим и надбројним

С анџаром и ђулетом грдним

Абердаром оловитим срдним

Тукли су их хитро, без одмора

Да их сатру данцу до помора

Бише силно, до милости лоше

Огромну им штету нанесоше

Угри лете боју на мегдана

Али многих допадоше рана

Неки од њих живот изгубише

А за краља часно погибоше

Прв` погибе млади Симон Вардај

Тугала му мати сиња вазда.

Беше богме, јунак над јунаком

Кад погибе од таната лаког

Други беше чешки дели-јунак

– Обојица Богу до додвора!

Нек је чврста вера вама свима

Да ће огња ватра сила жива

И све друге што ће бојак бити

Богу милом чисто гнездо вити!

Молимо се за душе јунака

Богу слава и Богу је хвала

Све је добро што дао је нама

За добитак шабачкога града

Делије су Богу навек миле

Вишњи даје јуначкоме срцу

Вишњи хвали витеза јунака

Какав бој под Шапцем се збио

То зна онај који га је био

Све јунаци силнији од силних

Који краљу јесу највернији

Што опсаду ласно спроведоше

И на добре гласе изађоше

Подно тврђе ако Чеси бришу

Погибоше смело у јуришу

Нарочиту борбу заподеше

А јунаштво свету наденуше

Но кад Чеси грунуше унутра

Шапца наста покољ невиђени

– Чеси дају, а Турци уздају –

С куле Турци огањ отворише

Са чаршије крвав бој разнеше

Многи јунак погибе онамо

Што од зрна што од рова хладног

Клета нек је храброст Османина

Од обести пад'ше тиранина

Колко јоште од чојаства свога!

(Но сад доста од такве кукњаве

Вратимо се јуначком уздању)

Петнаест хиљад стиже коњаника

Да помогне Шапца бојаника

Уто ето славног бег-Алије

И са њиме јахача делије

Испред Шапца на збор поче звати

Хтеде савјет о боју им дати

Ал не успе јер се Угри множе

А кад Краље поче бесједити:

Бубњи ставни громко забубњаше

Трубе зурле гласно затрубише,

Небо буком као да распеше,

А делије силне заурлаше,

Да ордије не би говор чуле

Да не приме савете бегове.

Залуду је беже Шапцу дошо

Горе пошо а још горе дошо

Од тог гласа војске уплашише

А делије гредом зачудише

Тешка срца а спуштених глава

Од помоћи буди Боже с нама!

Не имаше до друга избора

Да се врате кући од покуда.

А ето ти младог Турчин Хамзе

Ка мађарским дели-јунацима

Да некога од својијех нађе

А из Шапца испред турске тврђе.

И побеже славном краљу Матији,

Указа му место погодито

Одакле ће боље Шабац бити

И лакше га тако освојити –

С тог белега поче грмљавина

Са свих страна муња абердима

И шанчева што је свега било

Свако зрно сврху погодило

Међ' Турцима још се приповеда

И зрну се право у циљ гледа

Јад големи на некрста сађе

А хришћанству тад сунце изађе

Виде Турци да губе тврђаву

А султану да јаве не смеју

Већ стадоше да већају боље:

Нека иде ко је какве воље,

Коме вођи да се приклањају –

Ко султану, ко угарском краљу,

А да блага од шабачког града

Не узима никоја посада

У Шапцу га дакле оставише

А град Шабац краљу поклонише.

Да краљево Слово што доноси

Изнутра ниједан не покоси

Тога они добро спроведоше

Да се краљу већма допадоше.

Драго беше њему и народу,

Што узеше у погодбу правду

А достоји свакога владара

Да опрости заточнику права

Те за пример и свима онима

Што је дато ка другим људима

На које се вољом смиловао

И милости своје показао.

Тако паде шабачка тврђава

И по њојзи тушта абердара

На то мноштво краљ додаде више

А град Шабац часно утврдише

И јунаке у њему остави

Да зијана нико не направи

Кад је било како је и било

И Турцима кад је опростио

А краље се ка Будиму врати

Са послугом турском да га прати

Краљ се врати, а сви се чудише

Чаршијама будимским пудише

Кад у двору премудрога краља

Гледали су раскоши Турака

Милостивног краља што га служе

По гласима што о двору круже

А кад абер у Турску стизаше

Турски цар их бесно проклињаше.

Превод: М. Чудић – В. Кузмановић