Дели-Татомирова смрт
Разбоље се дели Татомире,
А на крилу своје вјерне љубе,
Вјерна му је љуба говорила:
„Шта те боли, дели Татомире,
„Де ти кажи својој вјерној љуби? 5
Говорио дели Татомире:
„Вјерна љубо, моја душо драга,
„Не питај ме шта ме боли тужна,
„Већ ми зови добра свештеника,
„Да ми чита самртне молитве, 10
„Исповједи и да ме причести!“
Кад то чула вјереница љуба,
Дозвала је старца игумана,
Да причести дели Татомира,
Татомир је љуби говорио: 15
„Љубо моја, је л' дош'о духовник?
„Да ми чује моје љуте грјехе,
„Убио сам, у младости мојој,
„Јединицу лијепу дјевојку;
„Остала јој жалосница мајка!“ 20
У том дође старац игумане,
Те отвори књиге божанствене,
Те он чита велике молитвe,
Па он стаде исповједат' старца,
Све му старац по реду казује: 25
„Света душо, оче игумане!
„Ја сам љуто огрјешио душу:
„Убио сам лијепу дјевојку!“
Питао га старац игумане:
„Рашта уби лијепу дјевојку?“ 30
Говорио дели Татомире:
„Ој бора ми, божји угодниче!
„Она ме је права потворила,
„Да сам своју огрјешио душу,
„Да сам њојзи лице обљубио, 35
„Обљубио и омилово је,
„А ја узмем пушку џефердара,
„Те убијем лијепу дјевојку —
„С тог сам јадан огрјешио душу.“
Питао га божји угодниче: 40
„А бора ти, дели Татомире!
„Јеси ли се за то покајао?“
Говорио дели Татомире:
„Јесам, старче, много се кајао,
„И три цркве нове саградио, 45
„И четири старе поновио,
„И удао седам дјевојака,
„Исхранио дванест сиротица,
„И све дванест књизи научио.“
Кад то чуо старац игумане, 50
Проли сузе низ бијело лице,
Па говори дели Татомиру:
„Просто да је дели-Татомире!
„Бог ће простит' твоја сагрешења,
„Чинио си многе задужбине, 55
„Нека ти је опрошћење грјеха!“
Па узима чашу милосрђа -
Те причести дели-Татомира,
Тад се диже дели-Татомире,
Прекрсти се пред светлом иконом, 60
Па погледа своју вјерну љубу,
Па јој рече: „с Богом вјерна љубо!“
Па погледа своје миле синке,
Своје синке и своје унуке,
Па им рече: „с Богом останите!“ 65
То изусти дели Татомире,
То изусти а душу испусти.
Лијепо га синци сахранили,
Унуци га многи оплакаше. —
Благо њему, и његовој души. 70
