Девет браће и сестра Јелица
|
Напомене
Народна ова пјесма чује се у бившој слуњској регементи. Она традицијом још и дан-данашњи као н остале јој друге прелазе од старијих на млађе, при свет том, шго морам на жадост признати да нам древна та и поштована вриједна традиција с дана на дан тањча и малакше. Тако је бар код нас овђе, а усудио бн сс рећи да је томе тако и другђе. Позвани у народу — свјештеници и учитељи — могли би је, да је среће, поново оживљети. Мислим ја овђе старију, а не данашњу модерну традицију, која нам отпочимље стару племенштину срца и душе као најгаднији коров загушивати. Одклонимо то слошки да нам народ н опет новим животом поживе. Горња пјесма својим кројем много нлн сасвим наличи на ону: „ Девеш посаваца и сестрица Дуњица" у 29. и 30. бр. „Сриског забавника“ од пр., а из збирке народнијех пјесама преч. г. проте Николе Беговића, скунљених до Лици и Банији.
И ако се велим ове двије красне народне пјесме по кроју свом сударају, у извађању самом су оне ипак различите, те је мислим вриједно, да се и ова поред оне, истнна љепше и полетније ал сестринске јој, очува, као сићушно зрнце предрагог бисера у лијепом огромном оном бисерњем низу народњег србињског блага — умотворина српски.
Поред осталијех народнијех пјесама, она нам јасно и гласно засвједочава живу машту и гипкост духа србињског, који му подаје силна и неодољива маха, да умцје исту тему, њему прирођеном лахкоћом на внше начина, ал увијек подједнако лијепо и кроз достојанствено опјевати.
Све овакове двостручне а и више стручно народне пјесме, можемо сматрати за бистра огледала, ну само разна кроја, у којима се једнако вијерно огледа здрава душа и чисто срце — Срб-јунака.
У Вуковијем нар. пјесмама наћи је овоме обилнијех примјера. Такове је пјесме бесмртни Вук окрстио са: „То исто, ал’ само друкчије.“ Овако ево попраћену, предајем ову народну пјесму цијењеном „Јавору“ на очување; он нек би је са своје веште гране — узњихале тиханим лахором струна јавор-гусала — налагано спустио на њежна и мехка крила мили Српкнња читатељица, и на руке врли Срба, читалаца своји.
У Горњ. Карловцу на Јовањ-дан 1885.
Јован Бијелић.
Извор
„Јавор", година 1885, број 7, стр. 209-212.