Девета руковет, Из Црне Горе (1896)

Пољем се њија

Пољем се њија,
Ој, зор-делија,
По пољу равну,
На коњу врану.
Еј, гледала га
Ајка са чардака...

Роса плете русе косе

Роса плете русе косе,
Деде, Роле, Роле,
Деде, јање моје!
Роса мајци говорила:
Деде, Роле, Роле,
Деде, јање моје!
„Удаји ме, мајко моја!“
Деде, Роле, Роле,
Деде, јање моје!
„Удаћеш се, кајаћеш се!“
Деде, Роле, Роле,
Деде, јање моје!

Лов ловили грађани

Лов ловили грађани, грађани,
Лов ловили,
Бисер-роса, магла пала,
Грађани, грађани...

У Ивана господара

У Ивана господара,
Сади јелу у планину,
Посади је жутом дуњом,
Жутом дуњом и неранџом.
Наврнуо жубор воду,
Стави стражу младу мому.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стеван Стојановић Мокрањац, умро 1914, пре 110 година.