Двојна милост
Двојна милост
Двојна милост Писац: Јован Илић |
Кад Бог хтједе Србе да озари
Вјечном славом и слободом драгом,
Он из царства безбројних духова
Огњевита избра Карађорђа,
Окити га громом и муњама,
Па га посла међу Србе вјерне.
Силом Бога и Господа свога,
Уста Ђорђе, плану Србадија,
Задрма се турска царевина,
Зачуди се седам краљевина!
Ал' бесједи арханђел Мијајло:
»0 Господе, Саваоте благи!
Ти међ' Србе, вјерне слуге Своје,
Огњевита посла Карађорђа,
Заданув га силом духа Свога,
Те им слава допре до небеса:
Ко ће славу њину опјевати,
На вјекове спомен оставити?«
Рече Господ, јекнуше небеса:
»Дај да пошљем Милутиновића!«
Напомене
уреди- Ова песма је објављена у: Седмица 1858, бр. 1 ; Песме 1858
Извори
уреди- Јован Илић: Целокупна дела, страна 149, Библиотека српских писаца, Народна просвета.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.
|