* * *
Двоје љубљено
Момче моми говори:
Бисером се гора сја, моје јагње бијело [1]
„Дођ' довече до мене.“
Мома момку говори:
„О јуначе, ђаволе! 5
„Ко нас види, рећи ће:
„Ено двоје љубљено!
„Ено двоје грљено!
„А нијесмо здравља ми
„Него синоћ и јутрос, 10
„И мислимо довече,
„Па и сјутра на вече.“
|
|
Референце
- ↑ Припјев уза сваку врсту.
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 278.