Двије коке и петао стамболија

Јован Илић

Двије коке и петао стамболија Писац: Јован Илић

Двије коке и петао стамболија

Дв'је се коке завадише
У крај плота, на буњишту,
Једна веди : »Коко, роко,
Што кокоћеш, што звокоћеш
Кад те нико и не гледа?« 
Друга вели : »Мућо, бућо,
Залуду си бућоглава,
Кад си, јадна, кусорепа!« 
Отуд иде млад делија,
Млад делија Стамболија,
Горе скочи, па поскочи:
»Кукуреку, на диреку!
Не лудујте коке моје,
Скоро ће вам свати доћи,
Сваког сата по два свата,
А у петак по десетак;
Свати су вам одабрани,
Кано да су очупани:
Стари сват, головрат,
Стари кум, голокрак,
А дјевери, кожодери
Дјеверуше, торокуше,
Пред њима је ђувегија,
Пусту кресту накривио,
Баш ко да ће на бој поћи!«

Напомене

• Ова песма издата у: Песме 1858.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 183 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.